Постигнут је договор унутар државних органа да нико ко није регулисао свој статус у вези са војним роком нема проблема приликом уласка у земљу, изјавио је јуче за „Политику“ министар за дијаспору мр Срђан Срећковић. Ово практично значи да ни пре усвајања Закона о амнестији нико не сме да зауставља и хапси особе за које постоји основана сумња да су извршиле кривично дело избегавања војне обавезе. Влада је прекјуче усвојила Предлог тог закона, а процена је министра Срећковића да ће Скупштина сам акт усвојити највероватније крајем јануара.

– Важно је да се зна да се Закон о амнестији односи на све држављане Републике Србије – и на оне који живе у Србији и на оне који живе у иностранству. А у случају да било ко има било какав проблем на граници, телефони министарства за дијаспору, добро познати нашим људима у расејању, отворени су и ми ћемо у сваком евентуалном случају, а уверен сам да се ни један неће догодити, реаговати. У име тих десетина хиљада људи захваљујем и министру одбране Драгану Шутановцу и министарки правде Снежани Маловић који су подржали ову идеју – истакао је министар Срећковић.

Како је он навео, усвајање предлога закона означава жељу државе да пружи руку сарадње свим младим људима који нису регулисали војну обавезу у тренутку када земље Европске уније широм отварају границе за наше грађане због визне либерализације.

– На тај начин манифестујемо опредељење државе Србије да се подрже млади и образовани људи – каже министар Срећковић, али и наглашава да Закон о амнестији не подразумева ослобађање од обавезе служења војног рока.

– То је прелазно решење до потпуне професионализације војске која се очекује почетком 2011. године – истиче наш саговорник.

У Министарству одбране наводе да изван Србије борави 154.608 војних обвезника, од чега је 28.528 регрута. У тој категорији 10.120 регрута има између 30 и 35 година. Они неће бити позивани у касарне, већ ће бити преведени у резервни састав Војске Србије. Против регрута који су избегавали војну обавезу биће предузете законом прописане мере.

Шта је са војним обвезницима који имају двојно држављанство?

Они имају иста права и обавезе када је у питању извршавање војне обавезе као и они који имају само држављанство Србије, с тим да имају могућност да војни рок регулишу у једној од држава чији су држављани, кажу у Министарству одбране. Наиме, ако су у другој земљи регулисали обавезу служења војног рока, не морају да служе војску у Србији. Уколико се регрут двојни држављанин одлучи да стално живи у Србији, а обавезу служења није регулисао у другој држави, биће упућен у нашу војску као и регрути који имају само српско држављанство.

Докази о држављанству друге државе и уверење којим се доказује регулисана обавеза служења војног рока у тој држави предају се у оригиналу и овереном преводу на српски језик територијалном органу где се обвезник води у војној евиденцији или преко дипломатско-конзуларног представништва.

Према недавно усвојеном Закону о војној, радној и материјалној обавези, након стицања држављанства друге државе, регрут двојни држављанин дужан је да доказ о томе достави војном одсеку у Србији. Уколико настави да борави у иностранству, више се не позива на служење војног рока до навршене 27. године живота, када се преводи у резервни састав по службеној дужности.