Постигнут је договор унутар државних органа да нико ко није регулисао свој статус у вези са војним роком нема проблема приликом уласка у земљу, изјавио је јуче за „Политику“ министар за дијаспору мр Срђан Срећковић. Ово практично значи да ни пре усвајања Закона о амнестији нико не сме да зауставља и хапси особе за које постоји основана сумња да су извршиле кривично дело избегавања војне обавезе. Влада је прекјуче усвојила Предлог тог закона, а процена је министра Срећковића да ће Скупштина сам акт усвојити највероватније крајем јануара.

– Важно је да се зна да се Закон о амнестији односи на све држављане Републике Србије – и на оне који живе у Србији и на оне који живе у иностранству. А у случају да било ко има било какав проблем на граници, телефони министарства за дијаспору, добро познати нашим људима у расејању, отворени су и ми ћемо у сваком евентуалном случају, а уверен сам да се ни један неће догодити, реаговати. У име тих десетина хиљада људи захваљујем и министру одбране Драгану Шутановцу и министарки правде Снежани Маловић који су подржали ову идеју – истакао је министар Срећковић.

Како је он навео, усвајање предлога закона означава жељу државе да пружи руку сарадње свим младим људима који нису регулисали војну обавезу у тренутку када земље Европске уније широм отварају границе за наше грађане због визне либерализације.

– На тај начин манифестујемо опредељење државе Србије да се подрже млади и образовани људи – каже министар Срећковић, али и наглашава да Закон о амнестији не подразумева ослобађање од обавезе служења војног рока.

– То је прелазно решење до потпуне професионализације војске која се очекује почетком 2011. године – истиче наш саговорник.

Према последњем Закону, донетом 17. априла 2006. године, амнестија значи ослобађање од кривичног гоњења, извршења казне и брисање осуде. Овај акт је амнестирао војне обвезнике који су учинили, односно за које је постојала основана сумња да су учинили кривично дело избегавања војне обавезе од 7. октобра 2000. године, обухвативши тада око 2.500 регрута.

У Министарству одбране наводе да изван Србије борави 154.608 војних обвезника, од чега је 28.528 регрута. У тој категорији 10.120 регрута има између 30 и 35 година. Они неће бити позивани у касарне, већ ће бити преведени у резервни састав Војске Србије. Против регрута који су избегавали војну обавезу биће предузете законом прописане мере.

Шта је са војним обвезницима који имају двојно држављанство?

Они имају иста права и обавезе када је у питању извршавање војне обавезе као и они који имају само држављанство Србије, с тим да имају могућност да војни рок регулишу у једној од држава чији су држављани, кажу у Министарству одбране. Наиме, ако су у другој земљи регулисали обавезу служења војног рока, не морају да служе војску у Србији. Уколико се регрут двојни држављанин одлучи да стално живи у Србији, а обавезу служења није регулисао у другој држави, биће упућен у нашу војску као и регрути који имају само српско држављанство.

Докази о држављанству друге државе и уверење којим се доказује регулисана обавеза служења војног рока у тој држави предају се у оригиналу и овереном преводу на српски језик територијалном органу где се обвезник води у војној евиденцији или преко дипломатско-конзуларног представништва.

Према недавно усвојеном Закону о војној, радној и материјалној обавези, након стицања држављанства друге државе, регрут двојни држављанин дужан је да доказ о томе достави војном одсеку у Србији. Уколико настави да борави у иностранству, више се не позива на служење војног рока до навршене 27. године живота, када се преводи у резервни састав по службеној дужности.