Од дијабетеса у Србији болује пола милиона људи и то је једно од пет обољења које највише оптерећује друштво и здравствени систем. Од 10 оболелих особа, девет пацијената има дијабетес типа два који је у великој мери у вези са гојазношћу, исхраном и стиловима живота, али управо на ове факторе може се утицати и смањити број новооболелих.

Зато пред грађане Србије стиже Национална стратегија за рано откривање и превенцију дијабетеса типа два, као идеалан модел како се лако и брзо могу открити особе које су изложене ризику од оболевања од шећерне болести.

Ово је, представљајући Националну стратегију на јучерашњој конференцији за новинаре, истакао министар здравља, професор др Томица Милосављевић, упозоравајући да „сада, кад је реч о дијабетесу и пацијентима који примају инсулин, заправо решавамо тек врх леденог брега, јер много већи број грађана и не зна болује од ове болести”.

– Зато се у Србији догађа да код новооткривених пацијената са шећерном болешћу, већ половина стиже с ретинопатијом, дијабетесним слепилом. Отуда је наш циљ рано откривање и активна потрага за неоткривеним дијабетичарима, помоћу штампаних упитника који ће сваки грађанин лако попунити у дому здравља или код куће. Одговори ће нам на практичан начин помоћи да брзо откријемо стотине и хиљаде особа које носе ризик да оболе или које већ имају шећерну болест, а да тога нису свесне. Јер, на једног оболелог од дијабетеса долази још једна особа која не зна да је оболела – казао је др Милосављевић.

Председник Републичке комисије за шећерну болест, професор Небојша Лалић задовољан је првим резултатима добијеним само на основу упитника, попуњених и анализираних у, до сада, осам домова здравља широм Србије.

– Када особе прецизно и искрено одговоре на питања да ли су у породици имале неког оболелог од дијабетеса, да ли им је икада измерен повишен шећер у крви, колико су тешки и колики им је обим струка, али и колико су физички активни и једу ли воће и поврће, добијамо драгоцене податке да ли постоји умерени или висок ризик да оболе и ступамо у акцију, корак по корак, према направљеном програму – каже др Лалић.

Све особе за које се испостави да постоји умерени ризик треба да се уведу у регистар у домовима здравља, а они који имају висок ризик, тј. збир бодова већи од 15, позивају се у дом здравља на тест оптерећења, а током шест месеци на обуку о промени исхране и стилова живота.

Анализа првих упитника, упозорава др Лалић, указује да свака пета особа у Србији носи повишени ризик од оболевања од дијабетеса, а да чак једна четвртина испитаних већ има ову болест, а то и не зна. Више од половине ових особа је у својој породици имало најближе сроднике оболеле од ове болести, а врло висок број наших грађана, чак 80 одсто, не практикује свакодневну физичку активност од 30 минута, нити једе довољне количине поврћа или воћа.