Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Празник младалачког бунта и носталгије

Празник младалачког бунта и носталгије
Фото И. Милутиновић

– Тито се борио за права обичних људи, оних које нико данас не гледа. Тада се радило, биле су добре плате, ишло се сваког лета на море, градили су људи куће – рапортира Симон Адам, рођен 1981. у Копру, држављанин Словеније, стабилне и развијене чланице ЕУ. Јуче је са неколико хиљада истомишљеника стајао на платоу пред Кућом цвећа, у почаст (не)умрлом вођи Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. На ходочашће у Београд, поводом обележавања 25. маја, Титовог рођендана и Дана младости, дошао је са пет година млађим земљаком. Обојица су у пионирским униформама. Извесно је, заклетву „Данас када постајем пионир” са црвеном марамом никада нису положили. Овде су, кажу, да изразе протест због социјалне неправде у „дежели”. Тробојку СФРЈ са петокраком носе као стег бунта. За носталгију су премлади. То је привилегија стотина и стотина времешнијих приврженика државе од Вардара до Триглава и њеног вође, с којима су млади Словенци јуче стајали у истом строју.     

Скуп је у организацији Комунистичке партије Титовог унука Јошке Броза почео у 11 и трајао око два сата.

Над иконографијом пролетерских и југословенских застава, ордења и партизанских и радноакцијашких униформи, са разгласа су се разлегали „класици револуционарне музике”.

„Хеј, Словени”, химна бивше државе, отпевана је са руком на срцу и стиснутом песницом на челу. Затим је говорио Јошка Броз, а глумац Горан Султановић је казивао пригодан текст. Пре него што су окупљени кренули у мимоход око мермерног саркофага и заиграли козарачко коло, продефиловале су штафете пристигле из неколико градова Србије, из Македоније, Црне Горе, чак и Либије. Посебну пажњу побудила је словеначко-хрватска штафета. Штефица Свичержик из Ријеке, која ју је са својим пријатељима пронела диљем „ексју” простора, поручила је да је „Титов пут био најбољи, јер су у то време владали љубав и мир, благостање, равноправност, независност и сигурност на свим пољима”.

На маргинама догађаја, у складу са традицијом „нововременог” обележавања 25. маја, могле су да се купе пригодне публикације попут „Било је часно живети с Титом” или „Ратна сећања активиста југословенског радничког покрета”, да се пазаре упаљачи, магнети и беџеви са ликом „највећег сина”, да се добије бесплатан примерак листа „Комунист”, али и да се да крв у аутобусу за трансфузију и да се потпише подршка Гадафију.

Д. Буквић

----------------------------------------

„Четничка” провокација

Баш у тренутку кад су на бини уручиване штафете, недалеко од платоа испред музеја паркирао се црни џип са заставама Србије и равногорског покрета. Са касетофона у возилу, у којем су била двојица младића, заориле су се песме у славу Драже Михаиловића. О доласку незваних гостију је обавештена полиција, чувари реда легитимисали су „четнички тандем”, који се потом стратешки повукао са попришта прославе.

------------------------------------------

Радна акција за Дан младости

Неколико сати пре скупа у организацији Комунистичке партије, на платоу испред Музеја „25. мај” одржан је перформанс уметнице Марте Јовановић у част Дана младости. Укупно 54 „омладинца”, са „командиром”, глумицом Катарином Радивојевић на челу, оживели су накратко начин на који су млади славили овај празник и Титов рођендан у СФРЈ, али кроз призму садашњице. Учесници су на крају засадили црвене каранфиле којима је на енглеском исписана порука „Верујемо у Бога”.

– Та реченица стоји на америчком долару, па тако треба да симболизује спајање капитализма и комунизма, као и везу између прошлости и будућности – изјавила је Јовановићева за Телеграфску агенцију Нове Југославије.

У перформансу су учествовали и млади глумци Драгана Дабовић, Јелена Тркуља и Урош Јовчић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.