Празник младалачког бунта и носталгије

– Тито се борио за права обичних људи, оних које нико данас не гледа. Тада се радило, биле су добре плате, ишло се сваког лета на море, градили су људи куће – рапортира Симон Адам, рођен 1981. у Копру, држављанин Словеније, стабилне и развијене чланице ЕУ. Јуче је са неколико хиљада истомишљеника стајао на платоу пред Кућом цвећа, у почаст (не)умрлом вођи Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. На ходочашће у Београд, поводом обележавања 25. маја, Титовог рођендана и Дана младости, дошао је са пет година млађим земљаком. Обојица су у пионирским униформама. Извесно је, заклетву „Данас када постајем пионир” са црвеном марамом никада нису положили. Овде су, кажу, да изразе протест због социјалне неправде у „дежели”. Тробојку СФРЈ са петокраком носе као стег бунта. За носталгију су премлади. То је привилегија стотина и стотина времешнијих приврженика државе од Вардара до Триглава и њеног вође, с којима су млади Словенци јуче стајали у истом строју.     

Скуп је у организацији Комунистичке партије Титовог унука Јошке Броза почео у 11 и трајао око два сата.

Над иконографијом пролетерских и југословенских застава, ордења и партизанских и радноакцијашких униформи, са разгласа су се разлегали „класици револуционарне музике”.

„Хеј, Словени”, химна бивше државе, отпевана је са руком на срцу и стиснутом песницом на челу. Затим је говорио Јошка Броз, а глумац Горан Султановић је казивао пригодан текст. Пре него што су окупљени кренули у мимоход око мермерног саркофага и заиграли козарачко коло, продефиловале су штафете пристигле из неколико градова Србије, из Македоније, Црне Горе, чак и Либије. Посебну пажњу побудила је словеначко-хрватска штафета. Штефица Свичержик из Ријеке, која ју је са својим пријатељима пронела диљем „ексју” простора, поручила је да је „Титов пут био најбољи, јер су у то време владали љубав и мир, благостање, равноправност, независност и сигурност на свим пољима”.

На маргинама догађаја, у складу са традицијом „нововременог” обележавања 25. маја, могле су да се купе пригодне публикације попут „Било је часно живети с Титом” или „Ратна сећања активиста југословенског радничког покрета”, да се пазаре упаљачи, магнети и беџеви са ликом „највећег сина”, да се добије бесплатан примерак листа „Комунист”, али и да се да крв у аутобусу за трансфузију и да се потпише подршка Гадафију.

Д. Буквић

----------------------------------------

„Четничка” провокација

Баш у тренутку кад су на бини уручиване штафете, недалеко од платоа испред музеја паркирао се црни џип са заставама Србије и равногорског покрета. Са касетофона у возилу, у којем су била двојица младића, заориле су се песме у славу Драже Михаиловића. О доласку незваних гостију је обавештена полиција, чувари реда легитимисали су „четнички тандем”, који се потом стратешки повукао са попришта прославе.

------------------------------------------

Радна акција за Дан младости

Неколико сати пре скупа у организацији Комунистичке партије, на платоу испред Музеја „25. мај” одржан је перформанс уметнице Марте Јовановић у част Дана младости. Укупно 54 „омладинца”, са „командиром”, глумицом Катарином Радивојевић на челу, оживели су накратко начин на који су млади славили овај празник и Титов рођендан у СФРЈ, али кроз призму садашњице. Учесници су на крају засадили црвене каранфиле којима је на енглеском исписана порука „Верујемо у Бога”.

– Та реченица стоји на америчком долару, па тако треба да симболизује спајање капитализма и комунизма, као и везу између прошлости и будућности – изјавила је Јовановићева за Телеграфску агенцију Нове Југославије.

У перформансу су учествовали и млади глумци Драгана Дабовић, Јелена Тркуља и Урош Јовчић.