Društvo
Predložen upis 14.379 brucoša
Najviše mesta na pravima i ekonomiji, najmanje na fizičkoj hemiji, veterini i stomatologiji
Senat Univerziteta u Beogradu usvojio je na jučerašnjoj sednici predlog da se naredne školske godine na osnovne akademske studije upiše 14.379 brucoša. Na teret budžeta, mesta ima za 9.090 novih studenata, dok će 5.289 njih sami plaćati studije. Najviše brucoša, već po tradiciji, predložili su Pravni, Ekonomski i Filološki fakultet. Najniže upisne kvote su na fizičkoj hemiji, veterini i stomatologiji.
Kako je naglašeno, kvote se smatraju uslovnim do završetka akreditacije svih studijskih programa Beogradskog univerziteta, a očekuje se da će taj proces biti gotov do početka prijavljivanja studenata.Kad su u pitanju studenti koji će biti finansirani iz budžeta, Senat je doneo mišljenje koje je konačno.
Kada je reč o diplomskim akademskim studijama, mesta ima za 6.808 studenata (3.023 samofinansirajuća), na osnovnim strukovnim za 170 studenata, na specijalističkim akademskim za 717, na specijalističkim strukovnim za 239 akademaca, a na doktorskim za 1.520 poslediplomaca (628 o trošku budžeta).
O ovom i predlozima ostalih državnih univerziteta u Srbiji, ali samo o budžetskim mestima, na kraju će odlučivati vlada. Prošle godine je vlada tek na sednici 28. maja utvrdila upisne kvote. Tada je povećan broj budžetskih mesta za četiri odsto, jer su na izvesnom broju fakulteta akreditovani novi studijski programi. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, lane su bila deficitarna zanimanja iz oblasti prirodno-matematičkih nauka, zdravstva, filoloških nauka i elektrotehnike.
S. Gucijan
Poslednji komentari
Završio sam Tehnološki i mislim da ovoj našoj lepoj Srbiji nije potreban toliki broj tehnologa. Optimalno, za zemlju bez proizvodnje, je 50-tak komada po generaciji. A komercijalu neka radi onaj ko je završio školi za to.
Valjalo bi da se saopsti da li se ukupan broj studenata povecava ili smanjuje, odnosno ostaje isti kao i prethodnih godina. Takodje, da li dolazi do promene broja studenata po pojedinim fakultetima, a u skladu sa konstatovanim potrebama po pojedinim zanimanjima. Javnost je zainteresovana i za sumu koju ce poreski obveznici morati da plate za ovoliki broj studenata. Sve navedeno je preduslov za ozbiljnu debatu i zakljucivanje na temu: koliko je stvarno Srbiji potrebno studenata, kojih profila, da li ce se skolovati za proizvodna ili druga zanimanja... Kao i to da li se vec zna da dobar broj buducih univerzitetski obrazovanih nece moci da nadje posao u zemlji i da ce se morati da se zaputi van granica zemlje(a tu je onda i pitanje zasto Srbija nista ne preduzima da sa vladama zemalja koje tako "benevolentno" primaju nase strucnjake ne pregovara o njihovom finansijskom ucescu u njihovom skolovanju). Iole ozbiljne zemlje ne skoluju tek tako neodredjen broj studenata u odnosu na svoje po
/Zavrsetak teksta/Iole ozbiljne zemlje ne skoluju tek tako neodredjen broj studenata u odnosu na svoje potrebe. To ne bi smela da cini ni materijalno nejaka Srbija. Morali bismo da skolujemo ljude koji ce moci da pokrenu proizvodnju i doprinesu laksem i brzem izvlacenju zemlje iz teske ekonomske krize. I jedan primer: u Kini na pojedinim fakultetima skolovanje se obustavlja izmedju dve i cetiri godine, u skladu sa potrebama zemlje za pojedinim strucnjacima. U mnogo cemu mogli bismo d akoristimo kineska iskustva, pa i u ovoj oblasti.