Друштво
Предложен упис 14.379 бруцоша
Највише места на правима и економији, најмање на физичкој хемији, ветерини и стоматологији
Сенат Универзитета у Београду усвојио је на јучерашњој седници предлог да се наредне школске године на основне академске студије упише 14.379 бруцоша. На терет буџета, места има за 9.090 нових студената, док ће 5.289 њих сами плаћати студије. Највише бруцоша, већ по традицији, предложили су Правни, Економски и Филолошки факултет. Најниже уписне квоте су на физичкој хемији, ветерини и стоматологији.
Како је наглашено, квоте се сматрају условним до завршетка акредитације свих студијских програма Београдског универзитета, а очекује се да ће тај процес бити готов до почетка пријављивања студената.Кад су у питању студенти који ће бити финансирани из буџета, Сенат је донео мишљење које је коначно.
Када је реч о дипломским академским студијама, места има за 6.808 студената (3.023 самофинансирајућa), на основним струковним за 170 студената, на специјалистичким академским за 717, на специјалистичким струковним за 239 академаца, а на докторским за 1.520 последипломаца (628 о трошку буџета).
О овом и предлозима осталих државних универзитета у Србији, али само о буџетским местима, на крају ће одлучивати влада. Прошле године је влада тек на седници 28. маја утврдила уписне квоте. Тада је повећан број буџетских места за четири одсто, јер су на извесном броју факултета акредитовани нови студијски програми. Према подацима Националне службе за запошљавање, лане су била дефицитарна занимања из области природно-математичких наука, здравства, филолошких наука и електротехнике.
С. Гуцијан
Последњи коментари
Završio sam Tehnološki i mislim da ovoj našoj lepoj Srbiji nije potreban toliki broj tehnologa. Optimalno, za zemlju bez proizvodnje, je 50-tak komada po generaciji. A komercijalu neka radi onaj ko je završio školi za to.
Valjalo bi da se saopsti da li se ukupan broj studenata povecava ili smanjuje, odnosno ostaje isti kao i prethodnih godina. Takodje, da li dolazi do promene broja studenata po pojedinim fakultetima, a u skladu sa konstatovanim potrebama po pojedinim zanimanjima. Javnost je zainteresovana i za sumu koju ce poreski obveznici morati da plate za ovoliki broj studenata. Sve navedeno je preduslov za ozbiljnu debatu i zakljucivanje na temu: koliko je stvarno Srbiji potrebno studenata, kojih profila, da li ce se skolovati za proizvodna ili druga zanimanja... Kao i to da li se vec zna da dobar broj buducih univerzitetski obrazovanih nece moci da nadje posao u zemlji i da ce se morati da se zaputi van granica zemlje(a tu je onda i pitanje zasto Srbija nista ne preduzima da sa vladama zemalja koje tako "benevolentno" primaju nase strucnjake ne pregovara o njihovom finansijskom ucescu u njihovom skolovanju). Iole ozbiljne zemlje ne skoluju tek tako neodredjen broj studenata u odnosu na svoje po
/Zavrsetak teksta/Iole ozbiljne zemlje ne skoluju tek tako neodredjen broj studenata u odnosu na svoje potrebe. To ne bi smela da cini ni materijalno nejaka Srbija. Morali bismo da skolujemo ljude koji ce moci da pokrenu proizvodnju i doprinesu laksem i brzem izvlacenju zemlje iz teske ekonomske krize. I jedan primer: u Kini na pojedinim fakultetima skolovanje se obustavlja izmedju dve i cetiri godine, u skladu sa potrebama zemlje za pojedinim strucnjacima. U mnogo cemu mogli bismo d akoristimo kineska iskustva, pa i u ovoj oblasti.