Природни препарат на бази меда, који се испитује на Медицинском факултету у Крагујевцу, не обећава пацијентима никакво чудотворно излечење, каже за „Политику” др Дејан Баскић, професор микробиологије и имунологије на Медицинском факултету у Крагујевцу. Ипак, сви учесници истраживања су, како објашњава др Баскић, који је на челу истраживачког тима, дубоко уверени да у препарату „има нечега изузетног”.

– Мед је носећа супстанца, којој су додати и други састојци – од биљака до минерала. Препарат је, међутим, регистрован у Србији као додатак исхрани, под именом „корбазол”. Пацијентима не обећавам никакво спектакуларно излечење, али могу да им кажем да смо у лабораторијама потврдили да препарат делује на велики број тумора које смо испитивали. Испитивања смо обавили прво на ћелијама оболелих од леукемије, а потом и на такозваним ћелијским линијама – вештачки направљеним туморима за потребе лабораторијског испитивања. Доказали смо да препарат убија малигне ћелије, а изузетно штеди здраве. Не можемо никоме да обећамо излечење, јер нисмо радили ни једну клиничку студију, а једно је резултат добијен у лабораторији, а друго на људима – објашњава за „Политику” др Баскић.

Највише пажње изазива већ започета сарадња са Институтом „Марија Кири” у Паризу, чији су научници практично поновили сва испитивања која су урађена у Крагујевцу и добили су исте резултате, па се планирају и скупље анализе, које наши научници не могу сами да изведу. Како открива наш саговорник, у једној приватној болници у Београду, која се бави лечењем оболелих од рака, овај препарат већ се годинама даје заинтересованим пацијентима. Показало се да он болесницима који су на хемиотерапији олакшава нежељена дејства цитостатика и смањује токсичност хемиотерапије.

Тим молекуларних биолога из Крагујевца већ седам година истражује поменути, али и друге препарате који садрже природне састојке. Од Министарства просвете и науке нису добили подршку за развој овог препарата, али то министарство тренутно финансира мултидисциплинаран пројект „Претклиничко истраживање биоактивних супстанци”, које је у вези са овом, али и многим другим супстанцама и хемијским једињењима које испитују.

– Ово истраживање је објављено у „Балканском онколошком часопису”. Препарат је додатак исхране и никада неће бити прави лек за борбу против рака – каже професор др Синиша Радуловић, клинички фармаколог, директор Научног сектора Института за онкологију и радиологију Србије. Радуловић је и заменик уредника „Балканског онколошког часописа”.

Он објашњава како се у свету биљни препарати, посебно у онкологији све мање испитују, јер нажалост нису показали већу ефикасност. Ипак, пацијенти би волели да рак победе неким природним средством и зато и данас постоје макар једна или две сталне тезге продаваца цвекле и роткви управо испред зграде Института за онкологију у Београду.

– Веома ретко неки природни препарат направи већи пробој у лечењу малигних болести. Оваквих обећавајућих једињења има неколико хиљада годишње, али се на крају испостави да је успех 0,01 одсто. Онкологија се више не може развијати синтезама и екстрактима биљака. Данас се хемијска једињења синтетишу компјутерски на основу великих база података – каже др Радуловић.

Он подсећа да у Србији постоји велики број лабораторија при научним институтима које раде такозвани скрининг или „решетање” активних супстанци разног прекла – од биљних до хемијских синтеза. Тако су урађена испитивања утицаја на пример малина, соје и других биљака и супстанци, али ништа није победило рак. Ипак, две трећине пацијената када дође у фазу метастатске болести узима неки препарат алтернативне медицине.