Скочио је у Амазон у зору, у перуанском граду Аталају, тамо где почиње цивилизација. Пратиле су га четири венецуeлaнске јахте, опремљене најсавременијим наутичким уређајима, док је Дарко Нововић рушио још један светски рекорд у највећој маратонској пливачкој авантури. Мреже закачене о прамац и крму на јахтама чинилe су импровизовани кавез, како тридесетседмогодишњег Београђанина, пореклом из Котора, не би грицнуле пиране и слатководне ајкуле, или помиловале анаконде и остале немани митске јужноамеричке реке.

За 46 дана, пливајући у просеку 16 сати и преваљујући 118 километара дневно, Дарко је постигао невероватан подвиг: препливао је Амазон у дужини од 5.450 километара и претекао легендарног Словенца Мартина Стрела, који је најдужу реку савладао за 66 дана.

Ни то Дарку није било мало, па је експедиција зашла и 200 километара у Атлантик, како би се амбициозни теразијски Црногорац, како га пријатељи зову у шали, зауставио на броју од 6.000 препливаних километара. Међутим, рибари са чамаца упозорили су их да стиже јако невреме. Попео се на јахту, попио два андола, а онда су му дали инфузију. Пливао је за шаку долара, а од скромне цркавице, коју је добио за оборен гиносовски светски рекорд, део ће поклонити Краљеву. Скокнуће и до Мећавника, како би га упознао Емир Кустурица, јер необично житије ђетића са Церака, који Амазон и океане сматра својим природном стаништем, заслужује филм.

„Наши људи из дијаспоре кладили су се са словеначким пријатељима да ћу претећи Стрела. И тако сам се нашао у Амазонији”, започиње причу 180 центиметара високи бивши ватерполиста Приморца из Котора, који је по доласку у Београд осетио носталгију за водом. Постао је члан пливачког Клуба Партизан, али је осетио да су базени за њега обичне барице. Већ је достигао култни статус у микросвету пливачких авантуриста, пошто је пливао од Атине до Херцег Новог (1280 километара за 33 дана) борећи се са четири мора, оборивши при томе светски рекорд Веља Рогошића, који је деоницу од Пуле до Превлаке препливао за 67 дана.

Али укротити Амазон био је готово нестварни изазов чак и за њега:

– Амазонска вода је нешто најодвратније што сам видео. У поређењу с Амазоном, затровани Тамиш је питка вода. Сваког дана сам се туширао по три пута, примио сам три заштитне вакцине. Амазон је једног дана жут, сутрадан је зелен. Дању сам пливао, предвече бих се попео на јахту привезану уз обалу и спавао – каже Дарко.

После двадесетак монотоних дана, низводно поред њега је плутао крокодил кога су унаказиле пиране.

– Неко с јахте је повикао: „Не бојте се, мртав је”. Нисам одолео да не дотакнем крокодила руком, али сам се изгребао. Попео сам се на јахту, дали су ми вакцину, а ја сам се нашалио: „Еј, лакоста, што ме огреба, могао си да дођеш на пиће”. Сутрадан сам наставио да пливам. То је био једини сусрет с неманима којима су ме иначе испрепадали, па је посада непрекидно буљила у навигационе уређаје и бродске инструменте. Журио сам да достигнем циљ – Белем, у близини ушћа у Атлантски океан.

Александар Апостоловски

----------------------------------------------

Преко Јадрана и Ламанша

По повратку у Београд Дарка Нововића већ је сачекала нова понуда. На Видовдан идуће године, требало би да преплива Дунав, од Шварцвалда до Црног mора.

– Та деоница је ситница, али ћу допливати само до Београда.

С пријатељима се својевремено кладио да може да преплива релацију Петровац-Будва, дугачку 21 километар за 10 сати.

– Кладили смо се у 20.000 марака. Савладао сам деоницу за пет сати и девет минута и одлучио да сав новац потрошим с друштвом на провод – каже Нововић.

Његов сан је ипак испуњен. Увек је желео да обнови срушену цркву Света недеља у близини Петровца на мору, на острву удаљеном 900 метара од обале. И опет је морао да плива. Скочио је у Јадран у Барију где се раније поклонио моштима светог Николе, 12. јуна 2006. Пливао је девет дана до Петровца. Дарко обећава нове маратоне, али заувек ће памтити препливавање Ламанша.

– Тај мореуз између Довера у Енглеској и Калеа у Француској, где се спајају Атлантик и Северно море, опаснији је од бочице отрова. Препливао сам га у првом покушају. Уклета вода. Тамо нестају теретњаци, а нећу ја, од 100 кила меса – каже Нововић.