У протеклој години у Србији је урађено 19 трансплантација јетре, а на листи приоритета за обављање пресађивања овог органа тренутно се налази више од 50 пацијената. Неки од болесника којима је неопходна ова интервенција, нажалост, због недостатка донора, често и не дочекају тренутак добијања жељеног органа. Пресађивање јетре у нашој земљи засад се ради у ВМА, Клиничком центру Србије и Клиничком центру Војводине.

Професор др Мирослав Милићевић, начелник Центра за трансплантацију јетре Прве хируршке клинике КЦС-а, објашњава да трансплантација решава проблеме пацијената с цирозом јетре и примарним тумором.

– Кључни моменат је имати људе који могу увек да раде трансплантацију и тимове који могу да „испрате” пресађивање органа. Без одговарајућих хирурга, анестезиолога, хепатолога и других стручњака нема ни добре интервенције. Развој трансплантације у Србији био је доста хаотичан, посебно деведесетих година, па је нажалост све морало да се ради испочетка. Али је чињеница да је трансплантација неминовност, да се ради у свим земљама и да мора и код нас – објаснио је др Милићевић.

Пацијенти који чекају пресађивање јетре, до органа могу да дођу захваљујући кадаверичном даваоцу или, у специјалним случајевима, живом сроднику тако што се од рођака узме део јетре и трансплантира оболелој особи. У неким земљама дозвољава се да се део јетре пресади и с несродног даваоца.

– У тим случајевима несродни даваоци морају да прођу кроз разне контроле јер се ту мора избећи трговина органима – рекао је др Милићевић.

Трансплантација јетре је код оболелих од цирозе често једина нада. Она може да се обави у случају када особа има такозвану алкохолну болест јетре, хронични вирусни хепатитис, примарни карцином јетре, повреду овог органа, као и отказивање рада овог органа. Од тренутка налажења па до пресађивања органа не сме да прође више од 10 сати, а сам захват траје и више од пет сати. После трансплантације јетре спроводи се имуносупресивна терапија, којом се спречава одбацивање пресађеног органа.

– Централна листа чекања на орган је успостављена, али се тиме не решавају сви проблеми. Људи који се налазе на листи чекања морају стално да се контролишу. Дешавало се да позовемо неког с листе на трансплантацију, а да он у том тренутку има грип или неки други проблем. Нормално је да онај тим који лечи човека и надгледа га буде и у тиму за пресађивање органа – нагласио др Милићевић.

Стручњаци објашњавају да постоје разна ограничења и правила којима пацијенти пред трансплантацију јетре морају да буду подвргнути. Рецимо, алкохоличари морају да су минимум шест месеци у апстиненцији и да су психички стабилни што гарантује да се неће вратити конзумирању жестоких пића, а за оне који имају карцином мора да се утврди да ли се он налази само у јетри и да ли је већи од пет центиметара.

– Помак у области трансплантације органа је направљен захваљујући формирању Управе за биомедицину. Морамо да погледамо како су неке друге државе решиле проблеме у овој области, рецимо Хрватска сада има огроман број интервенција. Раде више пресађивања него ми, а имају упола мање становништва. Суштина српског здравства је да почнемо да се бавимо квалитетом, а не само кречењима и куповином апарата – додао је др Милићевић.

Прва успешна трансплантација јетре урађена је 1967. године у САД, док је прво пресађивање овог органа обављено у Европи годину дана касније. До експанзије трансплантације је дошло тек 1980. године када је поједностављено чување органа и када су уведене нове процедуре за постоперативни период.

Д. Давидов-Кесар