Meni

Друштво

Присилна хоспитализација за опасне болеснике

Нацрт закона о менталном здрављу предвиђа увођење центара за ментално здравље у локалним заједницама, одређује када се могу применити електрошокови…

Неће бити сами: о болесницима бринуће се заступник пацијената Фото Л. Адровић

Нацртом закона о заштити менталног здравља регулише се присилна хоспитализација и лечење особа са менталним поремећајима, регулише се примена физичког спутавања и изолације душевних болесника, регулишу се услови под којима се може обавити електроконвулзивно лечење и забрањује се психохирургија и стерилизација особа с менталним поремећајима. Како у разговору за „Политику” најављује др Периша Симоновић, државни секретар у Министарству здравља, Нацртом овог закона предвиђа се оснивање центара за ментално здравље у заједници намењених свим особама које имају душевне поремећаје и уводи се институт заштићеног становања, намењен смештају особа које се отпуштају из психијатријских клиника.

У Србији не постоји посебан закон који уређује област заштите менталног здравља, а питања заштите права особа с менталним поремећајима само су донекле регулисана законским прописима, као што су Закон о здравственој заштити, Породични закон, Кривични закон и Закон о кривичном поступку. Међутим, у овим законима нема одредби које се односе на присилно задржавање и лечење особа с менталним поремећајима, на њихову информисану сагласност, као и на друга питања која су регулисана међународним документима.

„Новим законом ближе се одређује организација служби за ментално здравље, тако да су поред института, клиника и специјалних болница предвиђене и нове организационе структуре, као што су центри за ментално здравље у заједници. Оснивање ових центара наметнула је реалност пошто особе по отпусту из психијатријске болнице имају обавезу да се јаве свом лекару, али оне то често не чине, јер имају субјективни осећај бољитка и излечености, па неретко престају са узимањем лекова, што доводи до погоршања њиховог менталног здравља, па се враћају на болничко лечење. Оснивањем ових центара обезбеђује се континуирана брига о овим особама и обезбеђује да сваки од тих пацијената има свог здравственог радника који је задужен да одлази у кућне посете да би се уверио у његово здравствено стање и проверио услове у којима пацијент живи, чиме се смањује број поновних хоспитализација”, истиче др Симоновић.

Овим законом се ближе дефинише принудна хоспитализација и уводи се институција пацијентовог заступника који учествује у свим корацима од почетка присилне хоспитализације. Регулишући област присилне хоспитализације законодавац је предвидео да се у психијатријску установу могу сместити оне особе које због свог обољења озбиљно и директно угрожавају сопствени или живот друге особе или имовину. Поступак за присилну хоспитализацију могу покренути чланови породице, орган старатељства, послодавац и здравствени радници тако што ће обавестити МУП. и Хитну помоћ о угрожавајућем понашању особе с менталним поремећајем. Следећег дана по пријему конзилијум здравствене установе одлучује да ли се особа задржава у болници, а психијатријска установа која је присилно задржала особу је дужна да у року од 48 сати надлежном суду достави обавештење о присилној хоспитализацији, заједно са медицинском документацијом о прегледу пацијента, као и са образложењем разлога за присилну хоспитализацију

„Законом је регулисано и физичко спутавање и изолација пацијената, а законодавац је истакао да се ове мере могу реализовати ако је то једини начин да се особа с менталним поремећајем спречи да својим понашањем озбиљно угрози сопствени и живот осталих особа или насилно уништи имовину веће вредности. Примена физичког спутавања дозвољена је само у психијатријским установама које имају посебну и адекватно опремљену просторију, а законски заступник психијатријског пацијента мора се одмах обавестити о примени ове мере”, наглашава др Периша Симоновић.

Законом су дефинисани и услови под којима се може обављати електроконвулзивно лечење и прописано је да се такозвани електрошокови могу примити само ако су исцрпљени сви претходни начини лечења и ако је овај облик лечења у најбољем интересу пацијента, наравно уз пристанак особе или њеног законског заступника.

Катарина Ђорђевић

објављено: 04/07/2010

Последњи коментари

Ljiljana Tatic | 04/07/2010 15:08

zbog nekoliko slučajeva nad kojima se zgrozila javnost i koji nisu ni u promilima merljivi i verovatno su posledica nebrige onih koji su bili nadlezni, u Srbiji ce se doneti necivilizovani zakoni koji ce moci svakog nepodobnog gradjana da proglase ludim. Za primenu elektro sokova prosto NEMA KOMENTARA osim da je Uzas nad uzasima!!!!!

Komentari Odgovor | 05/07/2010 09:50

Razmisljajte o humanosti prema zdravim osobama koje su bile povredjene ili izgubile zivot zbog humanosti prema bolesnim osobama.Ako imate bolje ideje koje ce zadovoljiti obe strane i zastititi neduzne,iznesite ih na pravom mestu.

Gordana Pavlovic | 08/12/2012 05:55

Kako se uz ovakve Zakone zastiti od pohlepne porodice, drzave, politicara? Je li ovo nov nacin za disciplinovanje nacije? Hajde, sad talasaj ako smes?Moracemo pod hitno da naucimo da se smeskamo i budemo ljubazni, Djavo je odneo salu. Ako nekome nije jasno u sta nas guraju neka pogleda vise puta film Let iznad kukavicjeg gnezda. Dovoljno je da se bilo kom skotu zamerite, pa jos ako ima veze u psihijatrijskim krugovima, nema vam pomoci. Sa lekovima i el. sokovima od svakog od nas mogu da naprave bolesnika posle samo jedne doze. Ako to znamo, a znamo i da je u ovoj oblasti bas Gospodja ministarka strucnjak, onda znamo da ovaj Zakon nije slucajno tu. Koga je jos spasao zakonski zastupnik? Znam za slucaj gde je sin majku smestio zbog manjih problema sa demencijom u bolnicu u kojoj je umrla nakon jedva 3 meseca. Sa novim Zakonom to ce biti jos lakse. Znaci, smesak na lice, ne povisujte ton, budite pod kontrolom, da vas ne bi uzimali strucnjaci pod svoje. Malo mrdanja glavom i to je sve

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније