Društvo
Priznanja Izraela spasiocima Jevreja
Titule „Pravednik među nacijama” uručene potomcima Borivoja i Grozdane Bondžić, Ljubice Mandušić-Gazikalović i Jelice Ranković
Titula „Pravednik među nacijama”, najveća počast koju država Izrael u ime naroda ukazuje ljudima koji su za vreme Drugog svetskog rata spasavali jevrejske porodice, uručena je juče potomcima Borivoja i Grozdane Bondžić, Ljubice Mandušić-Gazikalović i Jelice Ranković. Oni su, kako je istakao Artur Kol, ambasador Izraela u Srbiji, rizikovali sopstveni život spasavajući Juliju Dajč, Ilana Dorona i Josefa Levija od sigurne smrti.
– Sa dubokim poštovanjem uručujem medalje deci i unucima pravednika čija će hrabrost i nesebičnost zauvek ostati u našim uspomenama i sećanju. Ova ceremonija za izraelski narod i državu ima neprocenjivu vrednost i značaj – istakao je ambasador Kol.
Osobe koje zasluže titulu „Pravednik među nacijama” dobijaju medalju, zahvalnicu, kao i čast da njihova imena budu uklesana na Zidu časti u „Jad Vašemu” spomen obeležju holokausta u Jerusalimu. Sagrađeno 1953. godine, u njemu se čuva uspomena na šest miliona Jevreja stradalih od ruke nacista ali se istovremeno ukazuje i poštovanje malobrojnima koji su ih nesebično spasavali.
Na svečanoj ceremoniji u ambasadi Izraela, najveću počast ove države primio je Siniša Ranković čija je baka Ljubica Mandušić-Gazikalović sa ćerkom Jelicom sagradila specijalno skrovište u dvorištu kuće u Prizrenu gde su od novembra 1941. do marta 1943. godine krili Josefa Levija i njegovu porodicu od nacističkog progona.
– Žao mi je što moja majka nije doživela ovaj trenutak. Priznanje ću čuvati kao najveću relikviju u svom domu – istakao je kroz suze Ranković.
Titulu „Pravednik među nacijama” do sada je, zbog svoje požrtvovanosti i humanosti prilikom spasavanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata, primilo više od 20.000 osoba širom sveta.
J. C.
Poslednji komentari
@terramare , 04/12/2008, 01:53
Kako da nam Izrael ranije da to priznanje kad s` Izraelom nismo imali decenijama diplomatske odnose. To ste zaboravili. Mozda Izrael nije zaboravio kad sad tek daju neke nagovestaje pristanka na zblizavanje. A sto smo bili kao Jugoslavija s` njima ”da ne govorimo” ko zna kome je to trebalo da nas odvoji, tim pre razmisljati tako, sto je Izrael mocan na svetskoj sceni odlucivanja javno ili iza ledja “mocnijeg” od sebe.
U svemu ovom jadno je da su sve radnje pod okriljem Jugoslavije pale posle uglavnom na pleca Srbije jer je kao “islo” iz Beograda. Pitam se je li i to slucajno. Inace veoma postujem Jevreje kao strucnjake u svim oblastima i postovanje i hvala onima sto su te ljude u nevolji spasavali. Secam se Dr.Evgenija Savina Doktora iz Zablja.Ljudi su zalili neki i plakali kad je polazio sa porodicom pedesetih godina proslog veka u Izrael. Tako dobar doctor odlazi iz sela. Pa na vrhu su i u Kanadi po strucnosti. Kad “zapne” imamo poverenja i u doktore i u advocate Jevreje. Poverenje su stekli znanjem i strucnim radom naravno, to znam iz iskustva svog i mnogih drugih. Izbliza sam kao dete upoznala porodicu Dr.Evgenija Savina. Doktor i njegova lepa supruga (plavusa) su imali tada dve cerkice. Volela bih da znam da su u Izraelu jos tada svili svoj dom i da lepo zive kako i zasluzuju.Pozdrav.
Ova priznanja od Izraela su za svaku pohvalu. Izrael se nije oglasavao kad nas je NATO bombardovao, ili bolje da kazem Amerika, jer su oni glavni. Americki Jevreji su se gotovo takmicili ko ce od njih vise da ocrni Srbe, iako su znali da Srbi nisu izazvali gradjanski rat u Jugoslaviji. Sta nam je radila Malden Olbrajt, Holbruk i mnogi drugi sto su zauzimali vise pozicije. Znaju Jevreji vrlo dobro sta su hrvatske ustase radili Srbima, Jevrejima i Romima i koliko ih je samo u Jasenovcu bobijeno da ne nabrajam ostala mesta, pa se nisu setili da pozovu nekog od Srba u Vasikton nego su pozvali Franja Tudjmana koji je bio visi ustasa i od Anta Pavelica. Jevreji su u vecini dobri ljudi ne racunajuci ove u manjini. Ziveo sam medju Jevrejima, i posto sam redovno odlazio na demonstracije pred UN dok su nas ubijali po Hrvatskoj, BiH i Srbiji, ito obavezno sa SRPSKOM TROBOJKOM, prvi komsija me pita, gde si posao i sta se to desava. Stanem upitamo se i ja mu objasnim o cemu se radi. Komsija mi kaze, "ja sam bio u Ausvicu u zatvoru gde je bilo i dosta Srba, i kad je deljen rucak svi su doboli osim mene. Dvojica Srba sto su bili pored mene, pitaju a gde je rucak za njega, na sta su nemacki strazari ostro reagovali i uperili u njih puske i zapretili da ce ih pobiti, ali su oni ostavili svoje porcije i rekli, dok i njemu ne donesete rucak ni mi necemo jesti pa vi pucajte. Tada su oni otisli pa i meni doneli rucak. Ja sam im uvek zahvalan, jer su oni zrtvovali svoj zivot radi mene". Kazem komsiji, dobro kad znate da smo u pravu, zasto se ne oglasite? On mi kaze, "mi moramo sacekati, jer sad nije vreme". Nas moze i nestati dok nekom dodje vreme bez rizika.
Mеђу спасеним Јеврејима у Србији налази се и Мадлен Олбрајт. Али нисам чуо дотичну заједницу да се бар огради од поступака своје сунароткиње.