Ко се надао да предстојећа школска година неће почети штрајком просветних радника потценио је огорченост синдиката у образовању. Унија синдиката просветних радника Србије заказала је једнодневни штрајк упозорења који ће 1. септембра у подне на београдском Тргу Николе Пашића окупити више од 3.000 запослених у просвети. Независно од ове уније, Синдикат образовања Србије најавио је протест уколико наставницима не буде одобрено повећање плате од октобра. Одлуку о могућем штрајку и скраћењу часова донеће крајем овог месеца.
Најављене протесте у Министарству просвете јуче нису коментарисали. Поручили су да ће почетак школске године бити окосница састанка представника репрезентативних синдиката у образовању и Жарка Обрадовића, министра просвете планираног сутра у 10 сати.
У јучерашњем разговору са новинарима у Истраживачкој станици „Петница” код Ваљева Обрадовић је рекао да очекује да ће школска година почети на време и да ће се сви представници синдиката одазвати позиву на састанак. Кратко је образложио да „повећање плата зависи од преговора са ММФ-ом и политике Владе Србије у 2010. и 2011. години.”
Увећање зараде није основни разлог бунта Уније синдиката, и какав год исход разговора са министром био – неће одложити најављени протест просветара из целе Србије у центру Београда, тврди Леонардо Ердељи, председник Уније синдиката просветних радника.
– У школама чланицама Уније синдиката, а има их више од 600, школска година ће почети 2. септембра. Да бисмо изразили незадовољство због хаоса у образовном систему састаћемо се на тргу у 12 сати и кренути у протестну шетњу до Владе Србије и Министарства просвете, где ћемо у 13 сати предати захтеве. Не залуђујемо се повећањем плата – то нам је на крају листе. Просечан доходак просветних радника је 36.000 динара, а штрајком за повећање од десет одсто само бисмо навукли гнев јавног мњења и људи који се хране у народним кухињама – казао је Ердељи.
Унија је одлучила да протестује зато што није донет Програм за стабилан образовни систем у Србији који је понудила Министарству просвете, зато што „Србија нема стратегију развоја образовног система, има најнеписменији народ у Европи а за образовање издваја до 20 пута мање новца него друге европске земље”. Унија сматра да Закон о основама система образовања и васпитања треба да буде измењен и допуњен. Проценила је да је нужно и „прекрајање” Посебног колективног уговора за основне и средње школе и домове ученика. Заговорник је реформе надзорничких служби, рационализације мреже школа, броја запослених и „заустављања запошљавања беспотребних радника по политичкој линији”.
– Имамо најлошији закон у историји српског образовања, а немамо стратегију развоја. На одбору за просвету доказали смо да је, откад је Обрадовић министар, запослено је 2.500 нових људи, а причамо о некаквој рационализацији. У Војводини 1.000 наставника остаје без норме, док начелници лажирају податке. У Министарству просвете од 2008. године не могу да изброје колико има запослених, а има их кo Вилотића од 1.000 до 100.000. Смањује се број ђака, и од сада ће их до 34 бити у одељењу, а расте број просветних радника и то је само делић са списка нелогичности којем нема краја. На пример у Машинско-елекротехничкој школи у Крушевцу, где иначе радим, аутоелектричари у огледним одељењима међу изборним предметима имају етику и логику, а смањен им је број часова нацртне геометрије – негодује Ердељи.
Успех ђака Математичке гимназије је њихов лични и успех те школе а не одраз ваљаног функционисања овдашњег образовног система, напомиње наш саговорник.
М. Симић-Миладиновић