Meni

Društvo

Prvi kongres ortopeda Srbije

Glavne teme biće povrede sistema za kretanje, oboljenja lokomotornog sistema, hirurgija kičmenog stuba, dečija ortopedija…

Profesor dr Marko Bumbaširević

U beogradskom Kongresnom centru „Sava”, od 25. do 26. septembra biće održan prvi po redu Kongres ortopedskih hirurga i traumatologa Srbije, na kojem će biti predstavljeno više od 400 radova. Na kongres stiže i više od 40 stranih lekara iz Amerike, Kanade, Japana, Francuske, Nemačke, Grčke i svih zemalja u okruženju, među kojima su i neka od najvećih evropskih i svetskih imena u oblasti ortopedije. Kongres će se održati pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Borisa Tadića i Ministarstva zdravlja Srbije.

Kako živimo u eri traumatizma, ali i sve dužeg životnog doba, kada se bitka za pokretljivost i kvalitet života dobija ugradnjom veštačkih zglobova svih vrsta, glavne kongresne teme su upravo posvećene povredama sistema za kretanje, oboljenjima lokomotornog sistema, ali i hirurgiji kičmenog stuba, dečjoj ortopediji, tumorima u ortopedskoj hirurgiji, infekcijama i sepsi.

– Na predstojećem velikom naučnim skupu, ortopedi Srbije posle pauze od šest godina i posle osnivanja Udruženja ortopedskih hirurga, dobijaju priliku da pokažu koliko je ortopedija medicinska specijalnost koja je u teškim prilikama uspela da održi korak sa svetom. Sve savremene procedure se rade na našim klinikama – navodi profesor dr Marko Bumbaširević, predsednik novoosnovanog nacionalnog Udruženja ortopedskih hirurga i direktor Instituta za ortopediju Kliničkog centra Srbije.

On podseća da je ortopedska hirurgija izuzetno skupa disciplina. Naša ortopedija, kaže naš sagovornik, ima dugu tradiciju: Kliniku za ortopediju je osnovao još 1905. dr Nikola Krstić. Mnogo ranije nego brojne evropske zemlje, mi smo već imali napredno razvijenu ortopediju. Na primer Turska je tek 1964. dobila prvog ortopedskog hirurga. Međutim, godine sankcija i blokade su nas privremeno zaustavile, pa su nas mnogi nezasluženo pretekli.

– Taj prekid u edukaciji, naši stručnjaci lako i brzo nadoknađuju, a polako popravljamo i standarde na klinikama. Skandinavske zemlje na primer jednu četvrtinu svih izdvajanja za lečenje odvajaju upravo za ortopediju. Mi, naravno, nismo u takvoj poziciji, ali je poslednjih četiri-pet godina stanje značajno poboljšano i kod nas, pa pacijenti lakše i organizovanije stižu do operacija ugradnje proteze – do veštačkog kuka ili kolena – kaže dr Bumbaširević.

On navodi da je samo u Institutu za ortopediju KCS u proteklih pet godina urađeno više od 3.500 operacija preloma kuka sa ugradnjom veštačkog zgloba. Prve analize govore da je život operisanih pacijenata bio produžen u odnosu na pacijente koji nisu operisani.

Na Kongresu veliki deo predavanja baviće se takozvanom aloplastičnom ortopedskom hirurgijom, odnosno ugradnjom proteza kuka, kolena. Inače, vek proteza sa modernizacijom ugradnih materijala i novim saznanjima u ovoj oblasti je produžen. Dr Bumbaširević pojašnjava kako u zavisnosti od vrsta kostiju, proteza kuka prosečno traje od 10 do 15 godina, mada ortopedi pominju i ekstremne slučajeve, u kojima pacijenti kvalitetno i uspešno žive sa protezom kuka i 20 godina. Za proteze kolena trajanje od 10 godina smatra se odličnim rezultatom, ali za sve proteze praktično važi da nepokretne osobe postaju pokretne, a samim tim im se produžava život.

Profesor Bumbaširević je i predsednik Kongresa, pa kao domaćin uoči početka skupa počinje da dočekuje evropsku elitu iz oblasti ortopedske hirurgije. U Beograd stiže profesor dr Milan Stevanović, danas jedan od najtraženijih stručnjaka u oblasti mikrohirurgije šake, potekao sa Instituta za ortopediju KCS, a danas radi na privatnoj klinici u Los Anđelesu. Na kongresu će predavanje održati profesor dr Panajatis Sokakos, direktor Klinike za ortopediju u Atini, poznato svetsko i evropsko ime u hirurgiji tumora i hirurgiji šake. Sa posebnim uvažavanjem očekuje se dolazak i profesora dr Ditmara Peninga, direktora ortopedije u Kelnu, koji je veliki ekspert za takozvane spoljne fiksatore, aparate koji se koriste posle operacija teških povreda lakta. Iz Japana dolazi profesor Satoši Toh, sa državnog Univerziteta u Hirosaki, takođe poznato ime u rekonstruktivnoj hirurgiji i mikrohirurgiji šake, a gost ovog naučnog skupa je i dr Mikloš Šendreči iz Mađarske, specijalni izaslanik Evropskog udruženja ortopedskih hirurga, u koje bi trebalo da bude primljeno i naše udruženje. Naši lekari će mnogo novih stvari moći da čuju od dr Dejvida Bekštajna koji stiže sa Univerziteta u Torontu, poznatog aloplastičara, specijalistu za hirurgiju kuka i kolena.

O. Popović

objavljeno: 22/09/2008

Poslednji komentari

Sima Radovic | 24/09/2008 19:22

Jel' prisustvovao Dulic? :-)

GORAN radenovic | 26/09/2008 14:51

dulic nema vremena od urbanistickih projekata

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije