Иако је Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом усвојен пре две године, више од половине послодаваца у Србији није запослило особе са хендикепом, говоре резултати истраживања које је спровео сајт „Инфостуд”. Студија која је обављена на узорку од 250 послодаваца резултирала је податком да је свега 40 одсто послодаваца на платни списак свог предузећа уврстило и особу са хендикепом. Објашњавајући разлоге због којих нису запослили особу са инвалидитетом, највећи број послодаваца истакао је да им се на конкурс нису јавиле особе са специфичним потребама, а радни простор који није прилагођен овим људима сваком петом послодавцу представља препреку за запошљавање.

Илустративни доказ тезе да су послодавци спремнији да плате казну због незапошљавања особа са инвалидитетом него да запосле ове особе, јесу и подаци Пореске управе Министарства финансија који говоре да је на име пенала због незапошљавања особа са инвалидитетом у периоду од маја до октобра ове године у републички буџет уплаћено 954 милиона динара. Инспектори пореске управе у том периоду извршили су 6.160 контрола и против 965 послодаваца поднели прекршајне пријаве због непоштовања Закона о професионалној рехабилитацији – највећи број несавесних послодаваца налази се у Београду (356), Новом саду (255), Крагујевцу (244) и Нишу (110).

Подсећања ради, према слову закона послодавац који има између 20 и 49 запослених дужан је да запосли једну особу са инвалидитетом, а послодавац који има више од педесет особа на платном списку свог предузећа дужан је да запосли барем две особе са хендикепом и на сваких наредних 50 запослених има обавезу запошљавања барем једне особе са хендикепом.

Како су нам објаснили у Министарству економије и регионалног развоја своју законску обавезу запошљавања особа са инвалидитетом послодавац може испунити уколико заснује радни однос са особом са инвалидитетом или учествује у финансирању зараде особа са инвалидитетом у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом или социјалном предузећу и организацији – сразмерно броју особа са инвалидитетом које није запослио. Учешће у финансирању зараде особе са инвалидитетом не може бити мање од 50 одсто просечне зараде у привреди Републике Србије. Послодавцима је остављена и могућност да изврше финансијске обавезе из уговора о пословно-техничкој сарадњи са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и из уговора о куповини производа или вршењу услуга тог предузећа, у вредности од 20 просечних зарада у привреди Републике Србије.

Послодавац који није извршио обавезу запошљавања особа са инвалидитетом у складу са Законом, плаћа пенале у висини троструког износа минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио.Ова средства уплаћују се у буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање и користе се за подстицање запошљавања, професионалну рехабилитацију и посебне облике радног ангажовања особа са инвалидитетом.

Тихомир Николић, магистар филолошких наука из Градске организације слепих Београда каже да многи послодавци мотивишу своје запослене да се прогласе за инвалиде и добију потврду лекара да им је умањена радна способност – да не би морали да запосле особе са хендикепом.

-------------------------------------------

Кркобабић: Социјално предузетништво је решење

Потпредседник ПУПС-а и заменик градоначелника Београда Милан Кркобабић истиче да компаније углавном избегавају законску обавезу да запосле особе са инвалидитетом, али и додаје да запошљавање ових особа не сме да буде принуда јер „где год постоји принуда нема ефекта – послодавац ће радије платити казну него да запосли особу са инвалидитетом”.

Према мишљењу Кркобабића, решење је доношење Закона о социјалном предузетништву који би особама са инвалидитетом помогао да сопственим радомобезбеде трајну егзистенцију и врате лично достојанство.  

-----------------------------------------------

Запослено више од 7.000 особа са инвалидитетом

На евиденцији Националне службе за запошљавање пријављено је 17.888 незапослених особа са инвалидитетом, а на питање – да ли осим предрасуда постоје и објективни разлози који отежавају запошљавање инвалида, портпарол НСЗ Срђан Андријанић каже да највећи проблем представља неповољна образовна структура особа са инвалидитетом – чак 48 одсто њих је безстручнихквалификација, 47 процената особа са хендикепом има само средњу школу, а само пет одсто њих има завршену вишу школу ифакултет.На питање – колико је послодаваца од почетка примене овог Закона запослило особа са хендикепом, он каже да је запослено више од 7.000 особа са инвалидитетом. Пре доношења овог закона годишње се запошљавало између 200 и 300 особа са инвалидитетом и недвосмислено је да нови Закон и мере НСЗ дају резултате, закључује наш саговорник.