Друштво
Радници Куршумлије већ шест дана блокирају пут
Очекује се за дан-два коначни споразум са владом о прекиду протеста
Куршумлија – Саобраћај на магистралном путу Ниш – Приштина у прекиду је већ шест дана и ноћи. Толико, наиме, више стотина радника куршумлијских предузећа који су остали без посла, блокирају овај пут код села Кастрата, недалеко од Куршумлије. Они пропуштају само санитетска и возила полиције, а и њих ће, кажу, од недеље почети да заустављају, ако се њихови захтеви не реше. Крај асфалта подигли су шаторе испред којих даноноћно ложе ватру.
Учесници протеста траже да држава помогне како би њихова предузећа обновила производњу, а они радом обезбеђивали езгистенцију, своју и својих породица. Лошом приватизацијом, наиме, овде су престала да раде или само таворе некада велика предузећа, као што су ШИК „Копаоник“, Конфекција „7. јули“, МИ „Металац“, Рехабилитациони центар „Жубор“ у Куршумлијској бањи...
Боривоје Урошевић, председник Управног одбора ШИК „Копаоник“ и један од активних учесника протеста, каже за „Политику“ да они неће одустати од блокаде пута све док им се не дају конкретна решења како да се бар део од преко 5.000 радника, а то је готово целокупно радно становништво овог малог града уз Копнену зону безбедности, врати на посао.
– Што се ШИК „Копаоника“ тиче, ми смо нашли страног партнера. Наиме, једна велика француска фирма спремна је да одмах преузме ову огромну фабрику у којој је радио сваки трећи Куршумлијчанин и чији су производни погони размештени дуж читава три километра испод брда Самокова. Дрвна грађа је овде огромна, али недостаје капитал. Французи постављају само један услов: да држава на себе преузме сва досадашња дуговања нашег предузећа. О томе ће се, како су нас обавестили општински челници, већ у понедељак или уторак водити разговори у Министарству за економију и регионални развој. Ми стрпљиво чекамо исход и надамо се да ће се створити услови да блокаду пута прекинемо – каже Урошевић.
До тада пролаза према Космету преко прелаза Мердаре неће бити, а ако се не нађе решење у влади, учесници протеста кажу да ће прибећи и радикализацији.
Последњи коментари
A kolika su dugovanja tog preduzeća ŠIK "Kopaonik", koja bi država trebalo da preuzme na sebe? To je nešto što bi javnost trebalo da zna.
Jer zar nije bolje taj novac uložiti u proizvodnju, a onda postepeno vraćati dug, nego plaćati dugove dok Francuzi beru kajmak?
Iako se saosećam sa radnicima i njihovim problemima, mislim da slična vrsta saosećanja nedostaje sa njihove strane. Blokirati put i ucenjivati sa sanitetskim i policijskim vozilima je stvarno van svake mere.
pozdrav radnicima i želim da izdrže hladnu zimu i ugnjetavanje, prevare i kriminal, koji se perfidno vrši nad njima.neka vidi svet o čemu se zapravo radi.zapitaće se svet i još neki, zbog čega su, bre, ti građani, radnici, toliko "blesavi"?
Ових дана на локалним телевизијама Лесковца се чују вапаји радника о пропалој приватизацији једине остале барем досада фабрике лекова „Здравље“ из Лесковца, онда вапај радница текстилне струке из Новог Пазара-али нико не псотавља питање малих средина на Југу Србије- средина попут Лебана, Власотинца, Крушумлије,Бојника и других малих сиромашних варошица на Југу Србије.Можда ће дотична ГОСПОДА Синдикалци и министар просвете поставити и овакво питање:“Па шта ми имамо с тим, ми смо просветари, а они су у „делокруг“ других синдиката!?“. Да, можда би и били у праву-али када би ушли у учионице, где су мук и беспомоћност немоћне деце да имају нормалан живот, онда би се запиатли куда смо то ми у Србији. Тај мук је код деце која у наставника виде и траже праведника, да им морално помогне, што су остала без једног родитеља од смрти карционома, алкохолизма, што су им мајке најурене из фабрика као једини храниоци породица, када више не виде постојање наде за живот. Овакве сам текстове писао у годинама тоталитаризма, материјалне и духовне беде- неких деведесетих година у листовима:“Наша борба“, „Данас“, „Република“; надајући се да ће се променити свет суровости живота на Југу Србије-али сам се преварио. Данас је још горе, нема више наде, нема могућности да се изађе из понора пакла на Југу Србије. Мирослав Младеновић наставник Власотинце 16.јануар 2010. године