У првих седам месеци ове године 14 људи је погинуло на свом радном месту, а анализа Инспектората за рад Министарства рада и социјалне политике указује да је осморо људи настрадало у индустрији (пре свега хемијској и металској), троје у грађевини, двоје у пољопривреди, а један у шумарству. Мр Саша Перишић, помоћник директора Инспектората за рад у Министарству рада и социјалне политике, истиче да око 65 одсто свих повреда на радном месту „отпада“ на ове делатности, а кривицу за повреде и несреће са трагичним исходом сносе и послодавац и радник који се не придржава прописа о безбедности.

– У сезони грађевинских радова најчешћи разлози због којих се дешавају повреде на радном месту јесу небезбедан рад на висинама, непрописно монтиране скеле и неадекватна употреба средстава личне заштите на раду – пре свега шлемова и опасача, недовољна обука радника за безбедан рад и ангажовање радника „на црно”. Радници на грађевини често нису адекватно обучени за посао који треба да обављају и најчешће се привремено ангажују на градилиштима која се често селе и померају. Наше искуство говори да ови „грађевинци” често долазе из редова незапослених и избеглица, а то су најчешће особе без адекватне стручне спреме и радног искуства – наглашава мр Саша Перишић.

Наш саговорник каже да је Републички инспекторат за рад у периоду од 1. јануара до 30. јуна ове године извршио 6.766 инспекцијских надзора из области безбедности и здравља на радном месту, а тим надзором је обухваћено 196.743 запослених, донето је 2.730 решења о отклањању недостатака (опреме и неадекватне употребе опреме) и 250 решења о забрани рада на радном месту, јер је процењено да је послодавац угрозио безбедност и здравље радника па му је изречена таква мера, која остаје на снази све док се иста не отклони.

Вера Божић-Трефалт, директорка Управе за безбедност и здравље на раду Министарства за рад и социјалну политику, каже да сваке године у Србији око 40 људи погине на свом радном месту, а тој црној статистици треба придружити и око 1.000 тешко повређених и око 25.000 лакших повреда на раду. Она додаје да су ово веома приближне бројке, јер се оне односе само на оне случајеве где су радници инспектората изашли на увиђај, а тамна бројка случајева у којима се послодавац нагодио са радником да случај не пријави инспекцији остаје тајна за званичну статистику.

– Говор бројки и слова такође сведочи да највише страдају особе од 46 до 60 година и радници са завршеним трећим и четвртим степеном стручне спреме. Више од половине свих смртних случајева „отпада“ на раднике који раде „на црно” и на одређено време, а „најцрњи“ дан у недељи је – четвртак. Статистика такође показује да се у првој смени дешава чак 60 одсто свих несрећа са смртним исходом – истиче Вера Божић-Трефалт.

Наша саговорница напомиње да велики број радника на грађевини нема адекватну обуку за ову врсту посла јер струковне школе већ годинама не школују одређени кадар као што су, примера ради, зидари и кровопокривачи, тако да се особе за ову врсту занимања школују на народним универзитетима где „обука” траје свега неколико месеци, или на самој грађевини где уче занат од старијих колега. Ако се томе дода чињеница да послодавци највише штеде на мерама безбедности, онда не треба да чуди да се велики број несрећа дешава на грађевинским скелама.

– Влада Србије је прошле године донела уредбу о безбедности и здрављу на раду по којој је инвеститор дужан да обезбеди координатора за безбедност на раду у фази израде пројекта. Казна за непоштовање ове одлуке је милион динара, а пример добре праксе већ функционише на градилишту моста на Ади – наглашава Вера Божић-Трефалт.

Она додаје да стране компаније које послују у нашој земљи веома поштују безбедност и здравље својих радника и најчешће осигуравају раднике по својим прописима, јер свака незгода веома кошта послодавца. Вера Божић-Трефалт наводи пример једне иностране фармацеутске компаније која ради у нашој земљи и чији је менаџмент решио да промени ограду око фабрике, након што је радницу која је изашла у двориште у кругу фабрике ујео пас кроз ограду чије су шипке имале размак од 15 сантиметара, тако што је размак између шипки смањио на пет сантиметара.

Катарина Ђорђевић