Meni

Društvo

Raste etnička distanca među građanima Srbije

Oko 40 odsto ispitanika nerado prihvata činjenicu da su i Albanci njeni državljani, a trećina građana ne bi želela da im Hrvati, Mađari, Romi, Bošnjaci budu komšije

O problemu antisemitizma obavešteni su predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik vlade Mirko Cvetković i resorni ministri, kojima je Savez jevrejskih opština Srbije predočio da je u poslednjih mesec dana bilo više antisemitskih incidenata. Tim podacima mogli bi se pridružiti i oni koji su predstavljeni u nedavnom istraživanju javnog mnjenja u tranziciji,: u poslednje četiri godine u Srbiji je porasla etnička distanca prema pripadnicima određenih nacionalnih zajednica (nije ispitivan odnos prema jevrejskoj zajednici). U studiji „Put iz bratstva i jedinstva – etnička distanca građana Srbije”, socijalnog psihologa Dragana Popadića, profesora beogradskog Filozofskog fakulteta, istraživana je etnička distanca građana Srbije prema Srbima, Crnogorcima, Mađarima, Bošnjacima, Romima, Hrvatima i Albancima. Neki od rezultata su da je etnička distanca prema Albancima smanjena, prema Crnogorcima nepromenjena, dok je prema pripadnicima drugih naroda – Srbima, Hrvatima, Bošnjacima i Romima, u blagom porastu, od dva do pet odsto.

– Etnička distanca je u ovom istraživanju određena kao sklonost da se drugi narodi predstavljaju kao potencijalna opasnost i smetnja, neko prema kojima je najbolje biti oprezan i uzdržan. Takvi stavovi se ređe formiraju u direktnim odnosima sa drugima, a daleko češće slušajući takve stavove i iskustva drugih, pre svega šta o tome putem medija govori društvena i politička elita. Posmatrana na taj način, etnička distanca jeste pre svega dirigovana medijskim predstavljanjem drugih – objašnjava profesor dr Popadić.

Rezultati su pokazali da je i dalje najveća etnička distanca prema Albancima, koje 40 odsto ispitanika nerado vidi kao državljane Srbije, a čak 70 odsto bi odbilo da stupi u brak sa njima. Nešto je veća i kad je reč o Bošnjacima, Hrvatima, Mađarima, Romima – trećina građana koji ne pripadaju ovim grupama ne bi želela da im oni budu komšije, a većina bi se protivila bračnoj vezi s njima. Najmanja je etnička distanca prema Srbima, nešto veća prema Crnogorcima, s tim što se u slučaju Srba procenat povećava kada je u pitanju brak, pa tako trećina ispitanika, nesrba, ne bi pristala da stupi u brak sa pripadnicima većinskog naroda.

– Činjenicu da distanca ne opada već blago raste, i to ne samo u Srbiji već i nešto više u okolnim zemljama, doveo bih u vezu sa ekonomskom i političkom krizom  kada je odgovornima najlakše da prstom upiru na druge kao na krivce ili smetnju napretku. To, takođe, govori i o odsustvu strateškog pristupa koji bi bio zainteresovan za ublažavanje etničkih podela i za jačanje uzajamnog poverenja. Slučajevi antisemitizma mogu biti ilustracija takvog nastanka predrasuda i distance. Ako su teorije zavere prestale da se javno propagiraju, antisemitska literatura i dalje se slobodno reklamira i prodaje, a antisemitske izjave prihvataju kao potpuno normalne – kaže Popadić.

Etnička distanca povećala se i u zemljama u regionu, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, koji su, kao i Srbija, kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, zajednici koja traži od zemalja članica normalan suživot pripadnika različitih nacionalnosti. Taj problem mogu rešiti, u određenoj meri, i zakoni. U Srbiji je 2009. godine usvojen Zakon o zabrani diskriminacije, ali se. kako ističe pravnik Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija, na tome i stalo.

– Usvajanje takvog zakona je samo prvi korak iza kojeg je trebalo da usledi donošenje čitavog niza drugih zakona koji bi rešavali konkretna pitanja manjina. Problem je i što se pripadnici manjina često ne služe ni postojećim zakonskim okvirima da bi prijavili diskriminaciju ili govor mržnje, na primer. S druge strane, u nekim slučajevima, zakonski okvir jednostavno ne postoji. Mi i dalje imamo 10.000 Roma koji su pravno nevidljivi jer nemaju lična dokumenta i oni su potpuno van sistema. Već 11 godina našu državu upozoravaju i domaće i međunarodne organizacije da taj problem mora da reši – kaže Gajin.

J. Čalija

-------------------------------------------

Govor mržnje

Govor mržnje nije krivično delo, osim ako ne sadrži pretnje ili detalje koji se mogu podvesti pod kažnjivo delo „izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti”. Oštećeni može podneti tužbu zbog klevete ili uvrede, ali, po Zakonu o javnom informisanju, i zbog govora mržnje. Član 38. ovog Zakona određuje da je zabranjeno „objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji ili etničkog grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”.

J. Č.

objavljeno: 09.03.2011.

Poslednji komentari

djovani . | 09/03/2011 21:22

Pa da problem sa romima trba de se resi. Trba nam vise pripadnika skin heds organizacije. Ili da ih naucimo da nekradu ubijaju neprenose zarazne bolesti ne unistavaju gradove .Probaj te samo da ih naucite da se umiju svako jutro pa ce te videti rezultat. Oni su protivnici svega civilizaciskog i odbijaju da zive kao vecina civilizovanih ljudi. I kako mi da zivimo sa njima ili im budemo komsije. Neka im pomogne EU oni su bogatiji i humaniji od nas Srba koljaca i divljaka.

anonimus anonimus | 09/03/2011 21:54

Srbi su tradicionalno tolerantni, treba porediti ove rezultate sa slicnim u drigim zemljama. Da li je govor mrznje i kada neko koristi govor mrznje i diskriminise Srbe u Srbiji?

Sumar DekyS | 10/03/2011 18:02

Meni nije jasno gdje je granica izmedju slobode na misljenje,izrazavanje i osjecanje i govora mrznje.
Primijetio sam da je postalo oubicajeno da se neko optuzi za govor mrznje zbog razlicitog tumacenje odredjenih pojmova kao sto su rasizam,nacionalizam,sovinizam,patriotizam,...
Pitam se dali imam pravo da kazem da volim vise Ruse od Amera ili ce me neko optuziti za govor mrznje.
Servira nam se prica o demokratiji i slobodi izrazavanja,a cini mi se da je cenzura samo umotana u novo ruho.
Do prije 20 god.,nismo smjeli kritikovati drzavnu vlast,danas ne smiemo reci da volimo vise Ruse od Amera,Grke od Nijemaca...
Pa se pitam dali se sta promjenilo i kolko nam je "nova demokratija" donijela.
Nazalost sve mi se vise cini da vlada diktatura cija je osnovna poluga vlasti mita o slobodi covjeka.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije