Око 600 фотографа Србије тражи да поново слика грађане за лична документа, тврдећи да им је послове фотографисања за личне карте, пасоше и возачке дозволе преотео МУП Србије. У супротном, тврди Удружење фотографа Србије, створиће се драматична правна и економска несигурност за више од 2.500 радника, што заједно са њиховим породицама, чини око 10.000 људи.

Фотографисање за лична документа је постао социјални и економски проблем, који би ускоро могао постати и предмет правног спора, најављује Момо Тврдишић, председник Удружења фотографа Србије, који је упозорио да Предлог Закона о изменама и допунама Закона о личној карти, који се налази на дневном реду парламента, угрожава опстанак приватних фотографских радњи у Србији.

– Неким фотографским радњама је то био једини извор прихода. Од како је МУП преузео сликање грађана, број фотографских радњи се преполовио и сада их је око 600 – истиче Тврдишић.

Предложеним изменама члана 14. поменутог закона, фотографима је ускраћено искључиво право на фотографисање грађана за лична документа. Тврдишић, међутим, каже да фотографије које грађани добијају у МУП-у нису биометријске, иако се ради о биометријским документима.

– Често чујемо да људи на тим фотографима најмање личе на себе – напомиње он – прецизирајући да је проблем у томе што импровизовани боксови у станицама полиције не могу да замене професионални студио.

Апсурд је, тврди он, да је од професионалних фотографа МУП тражио да студио мора бити осветљен са најмање три расветна тела, да позадина мора бити неутрална, са 18 одсто сиве боје. Да осветљење мора бити подједнако са обе стране лица, и одозго на доле…

– У МУП-у су тражили и да на фотографијама не смеју да постоје сенке у очним дупљама, као и да дужице и зенице морају бити јасно видљиве. Прописујући поменуте услове, натерани смо да купимо скупу студијску опрему за фотографисање докумената, која сада скупља прашину. Међутим, МУП не само да није испунио услове које је тражио од Удружења фотографа, него нам је узео посао. Ми смо уложили више од 65 милиона евра у опрему и локале на територији Србије, као и у стручну обуку кадра, што није равно ни опреми ни обучености кадра којима располаже МУП – напомиње Тврдишић.

Шеф српских фотографа објашњава да је МУП каснио са издавањем личних докумената управо из разлога што су шалтерски радници у полицијским станицама уједно обављали и фотографске послове.

– Људи су, уместо да плате тих 300 динара, колико кошта просечно фотографисање у радњама за лична документа, чекали испред полицијских станица ноћу за бројеве. Како изгледа грађанин који чека неколико часова за фотографисање у МУП-у, види се на биометријским личним картама – каже Тврдишић и у име фотографа предлаже минималне измене предложеног Закона.

Те измене би омогућиле фотографима искључиво право на фотографисање грађана за личне карте, док би МУП биометријском методом, предвиђеним законом, преузимао фотографију подносиоца захтева за издавање личне карте и преносио у дигиталну форму.

–У утицајним земљама ЕУ, попут Француске и Немачке, или у земљама окружења попут Хрватске и Словеније, фотографима је враћено искључиво право на израду фотографија за лична документа – истиче Тврдишић.

Они су спремни да полицијским станицама купе одговарајуће скенере и да обуче кадар који би био стручан за ту област. Из МУП-а Србије до закључења овог броја, није стигао одговор на оптужбе Удружења фотографа.

А. Апостоловски