У Србији тренутно има више од 15.000 паса луталица, а према подацима Управе за ветерину Министарства пољопривреде и трговине, чак око 7.000 њих налази се у Београду. Смрт Етелке Мерк у ноћи између понедељка и уторка у пожару у њеном азилу на салашу код Бачке Тополе, иза које је остало око 500 паса и мачака чија је судбина сада неизвесна, још једном је наметнула питање неуспешног решавања проблема напуштених животиња.

Надлежни истичу да се проблем не може решити само склањањем паса са улица и да је неодговорно власништво у овом тренутку највећи узрок сталног прираштаја напуштених животиња.

– Битан предуслов за решење овог проблема је финансијска ситуација локалних самоуправа, што условљава могућност изградње прихватилишта за смештај ових паса – објашњава Зоран Мићовић, директор Управе за ветерину Министарства пољопривреде и трговине.

По његовим речима, најбоље решење би било што више прихватилишта за псе луталице. На тај начин они би се склонили са улице, чиме би се смањила опасност од напада на људе, а истовремено би се њихови животни услови, пре свега редовно храњење, драстично побољшали.

– Стерилизација паса је јако важна, јер се тиме, између осталог, умањује агресивност животиња за две трећине.У Београду је током прошле године стерилисано више од 5.000 напуштених животиња.Циљ стерилизације ових паса је стабилизација њихове популације– каже Владимир Терзин, помоћник београдског секретара за сектор зоохигијене.

Стратегија за решавање проблема паса луталица на територији Београда усвојена је 2006. године и она предвиђа да се системски заустави даљи раст броја паса луталица, односно да се планира и успостави систем њихове континуиране контроле. По речима Терзина, Ветеринарска установа „Ветерина Београд” води базу података о напуштеним псима, који су у међувремену прегледани, чиповани и стерилисани.

– Јединствену базу података о животињама које имају власнике воде све регистроване ветеринарске организације које обављају вакцинацију паса и мачака против беснила и њихово трајно обележавање. Проблем су и пси који имају власнике а често нису ни чиповани ни заведени, што отвара једно сложено питање јединствене базе података која мора да постоји на нивоу читаве републике – каже Терзин.

Елвир Буразеровић, председник Организације за поштовање и заштиту животиња ОРКА, сматра да је прво неопходно спровести обимно истраживање популације напуштених животиња, јер се њихов тачан број, истиче – не зна. Затим треба синхронизовано спровести одређене за отклањање проблема.

– Узроци великог броја напуштених животиња су неодговорни власници паса и прекомерно размножавање животиња. Нико не мора да држи пса, али ако га узме, мора да поштује прописе – да брине о животињи, да спречи њено размножавање ако не зна шта ће са штенцима и да не пушта пса самог напоље. Неопходна је строга законска регулатива за оне власнике који то не поштују – објашњава Буразеровић.

Случај керуше Миле, којој је непознати починилац прошле године у београдском насељу Медаковић одсекао све четири шапе, један је од најдрастичнијих примера насиља над животињама. Према Закону о добробити животиња, који је на снази од 1. јануара 2006. године, казне у случају злостављања животиња које за последицу има смртни исход крећу се до годину дана затвора за починиоца.

– Од увођења закона изречено је најмање четири затворске казне и близу стотину кривичних санкција, што новчаних или условних казни – каже Буразеровић.

Како објашњава наш саговорник, када полиција и тужилаштво сазнају да је неко извршио кривично дело покрећу поступак по службеној дужности, а улога удружења за заштиту животиња је у томе значајна јер она помажу да се прикупи што више доказа о злостављању.

– Град Београд је иницијатор идеје о оснивању полиције за животиње, а у њеној надлежности требало би да буде спровођење Закона о добробити животиња и покретање кривичних пријава по основу члана 269. Кривичног закона Републике Србије, а то значи гоњење оних лица која угрожавају живот животиња – објашњава Владимир Терзин.

Дејана Ивановић

-----------------------------------------------------------

Повод за комшијске сукобе

Напуштени пси су често разлог сукоба грађана и комшијских свађа. По речима Зорана Мићовића до тога долази пре свега због страха људи од животиња, који често поткрепљују медији извештавајући о нападима паса луталица на децу. На другој страни су људи који воле животиње, али немају могућности да брину о њима. Дешава се и да грађани сами покушавају да заштите животиње, што прави велики проблем надлежнима. „Екипе зоохигијене и по неколико пута излазе на исту локацију како би се пси луталице идентификовале и обележиле, а грађани их склањају у своја дворишта како би их ’заштитили’.За то нема потребе јер Стратегија Града Београда за решавање проблема паса луталица се базира на процедури без еутаназирања паса”, објашњава Владимир Терзин.

-----------------------------------------------------------

Сумња да се псе из унутрашњости остављају у Београду

Јединствена база података за целу Србију помогла би и у решавању проблема који је све присутнији у главном граду – све чешће су тврдње да се пси из унутрашњости доводе и остављају на периферији Београда. „Међу ухваћеним напуштеним псима нађени су чиповани пси чији су власници по централном регистру паса из унутрашњости и о таквим случајевима обавештавамонадлежну ветеринарску инспекцију”, објашњава Владимир Терзин. Утврђивањетачности ових података је у надлежности полиције, од које се, како каже наш саговорник, очекује интензивније укључивање у решење овог проблема.