Буђановци – Данас ће мештани сремског села Буђановци, где је у поље пшенице 27. марта 1999. године у 20.42 часа оборен Ф-117А, „невидљиви”, дочекати госте – припаднике Трећег дивизиона 250. ракетне бригаде бивше Војске Југославије, који су са радарске станице у Шимановцима открили авион и оборили га са испаљене две ракете „нева”. Те ноћи, већ далеке 1999. године, над Буђановцима се појавила огромна ватрена лопта, а онда је на крај села, у атару, у поље пшенице мештанина Боре Божића, пало „чудо технике”, авион Ф-117А, понос америчке авијације, за који се тврдило да је „невидљив” и да га радарски системи не могу открити. Међутим, пошло је то за руком Трећем ракетном дивизиону, којим је тада командовао Золтан Дани, данас пуковник у пензији и познати пекар у Банату.

– Видео сам ужарену куглу која је падала. Нисам знао шта се дешава, био је то трећи дан НАТО бомбардовања. А онда је стигла вест да је оборен „ноћни соко”, авион који је „невидљив”. Шта сам могао друго него опанке на ноге, па да видим и то чудо – прича данас Аца Сремчевић, из Буђановаца.

Буђановчани данас дочекују госте, а главна званица биће Золтан Дани, човек који је командовао Трећим дивизионом, на позицији у Шимановцима, који је открио и скратио крила „ноћном соколу”. Прво ће да погледају филм „21 секунда”, а онда фешта и прича.

У тој причи су и Саша Лепотић и његова мајка Живка који су пилотску маску, после силних молби, продали људима из кинеске амбасаде и за те паре купили шпорет „смедеревац”. Заправо, Саша Лепотић је нашао пилотску маску. Кинези су то, некако, сазнали и данима долазили тражили да купе ту маску. Лепотићи су прво частили Кинезе и одбијали да продају маску, а онда се Живка сетила:

– Изгорео ми „смедеревац”, продаћемо маску и купити други – нов шпорет. Кинези избројише 500 марака, два шпорета сам могла купити. И тај „смедеревац”, што смо купили је готов, ваља ми куповати нови шпорет – прича Живка.

Буђановачки Роми су одмах после пада авиона кренули у скупљање старог гвожђа, али су се тешко разочарали:

– Ми мислили ето посла, кад оно нико неће да купи ту пластику, па смо онда с тим таблама пластике прекрили свињце, а комшија Славко Јовановић, уместо црепом, свој пољски ве-це покрио крилом од „невидљивог”. Правили смо од алуминијских делова антене за телевизију. Углавном, нисмо имали користи од свега тога, дође једног дана војска и све покупи и однесе – каже Радослав Јовановић.

Славко Јовановић, старина од 73 године, као да је и данас љут на Американце, али и на нашу војску:

– Какав им је то авион, нигде плеха, ни динар нисмо зарадили ми Цигани, а зна се, наше је да скупљамо старо гвожђе. Кад сам видео да је све нека пластика, јесам крилом покрио ве-це, нисам имао паре да купим цреп, кад оно дође војска па и то однесе. Никакве вајде ми Цигани нисмо имали од тог америчког чуда – закључује Славко.

Данас ће, како рекоше, из ормара извадити нове шешире и сакое, упарадити се, па у сеоски дому културе, да поздраве јунаке са, како кажу, „Ђанијем” Золтаном на челу. Биће то народно весеље, уз паприкаш, домаћу ракију, вино, али и бећарце, које су о обореном авиону спевали буђановачки тамбураши.

– Ваља то прославити, не поновило се, али и даље, сваке десет године Буђановчани ће приређивати весеље, да се зло никад не заборави – каже мештанин Срета Љубинковић.