Велика су очекивања народа пред данашњу седницу Сабора Српске православне цркве, на којој ће се епископи суочити са нимало лаким задатком – треба изабрати „првог међу једнаким владикама” који би био достојан наследник блаженопочившег патријарха Павла.

Чије ће име епископ шабачки Лаврентије саопштити, када се отвори један од три запечаћена коверта, као 45. архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског, по свему судећи тешко да ће се знати одмах првог дана сабора. Иако су се претходних дана могле чути оптимистичне најаве да ће се изборни процес завршити за један дан, јуче су од појединих владика стизале другачије поруке: „Избор патријарха је важно питање и не треба ништа збрзати. Гласаћемо све док не добијемо тројицу кандидата, а колико ће то трајати, видећемо. Све владике које буду добиле натполовичну већину гласова већ заслужују да буду патријарси. А ко ће од њих бити на крају изабран, то препустимо Божјој вољи”, незванично коментарише један архијереј.

Више различитих извора из СПЦ потврђује да ће се водити тесна борба за сваки глас и да нико унапред, не може са сигурношћу да каже да је фаворит за улазак у тројну кандидатуру.

„Онај коме се приклоне владике из дијаспоре, али и Охридске архиепископије, тај може да рачуна да ће добије натполовичну већину”, тврди један извор из СПЦ.

Лобирање за новог поглавара почело је још за живота патријарха Павла, а појачало се у последње две годинe његовог живота, док је лежао у Војномедицинској академији. На основу личног ауторитета, али и улоге које су имали као чланови Светог синода јавности су се као најизгледнији кандидати за Светосавски трон наметнули: митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј, епископ нишки Иринеј, епископ захумско-херцеговачки Григорије…

Последњих година од људи из Патријаршије се могло чути да епископ зворничко-тузлански Василије може, ако жели, да опструира сваки сабор, јер има утицаја на трећину архијереја. Чињеница је да је велики број владика СПЦ рођен у Босни и Херцеговини, због чега је у медијима је скован термин „босански лоби”. Зато се спекулише да ће „прекодринске владике” истаћи као свог кандидата епископа бањалучког Јефрема.

Иако су жеље једно, а реалност друго, има оних који сматрају да је и на овом изборном сабору, као што је то било у случају избора патријарха Павла, могуће изненађење. А то би могли бити, како неки сматрају, епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, шабачки Лаврентије, жички Хризостом или пак митрополит дабробосански Николај.

Епископат који броји 45 владика подељен је по многима питањима: од начина служења Свете литургије, односа према Европској унији и према уласку у НАТО, преко екуменског дијалога до обнове српских светиња на Косову и Метохији. Због тих све оштријих подела и сами верници су поједине владике почеле да називају „новотарцима”, „традиционалистима”, „зилотима”, или „папистима”…

Иако „апостолски жреб”, како објашњава подгорички парох мр Велибор Џомић, представља један од важнијих заштитних механизама који обезбеђују аутономију цркве од спољног утицаја, и сама држава није незаинтересована ко ће бити изабран за новог патријарха.

Нови црквени поглавар треба да настоји да, пре свега јеванђељским сведочењем и служењем народу, сачува духовни и морални углед цркве. Али, 45. патријарх имаће и тежак задатак да очува јединство СПЦ у потпуно новим политичким условима од оних у којима је своје служење започео покојни патријарх Павле 1990. године.

Изборни сабор ће данас прво морати да реши многе процедуралне недоумице. Рецимо, ко све има право да гласа, али и ко има право да се кандидује. Очекује се да ће се поједини епископи отворено успротивити томе да сва четворица архијереја из Охридске архиепископије добију право гласа. Тајном гласању за три кандидата приступиће се највероватније у поподневним сатима, после паузе за ручак.

Пре почетка изборног сабора данас у 7 часова чувар патријаршијског трона митрополит Амфилохије ће са владикама служити Свету архијерејску литургију. После тога, у 9 часова у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог служиће се заједничка кратка молитва, познатија као „Призив Светог духа”.