Na ideju o osnivanju pivskog festivala došao sam 2003. godine, s trojicom prijatelja. Počeli smo kupujući flaše piva u samoposlugama i tražeći na etiketama telefone i adrese proizvođača. Onda smo odlazili u pivare, usred vanrednog stanja, i objašnjavali ljudima koje dotad nikada nismo videli da hoćemo da napravimo događaj na koji će doći 200.000 posetilaca. U BIP-u smo mesec i po dana pokušavali da zakažemo sastanak. Mislili smo da će biti uspeh ako dođe 10.000 gostiju za veče. Prvi „Bir fest”, ipak, posetilo je 200.000 ljudi, priseća se Dejan Grastić iz Beogradske kulturne mreže, organizatora velike smotre piva na beogradskom Ušću, koja je ove godine za pet dana okupila 650.000 ljudi među kojima 15.000 iz inostranstva.

Dejan Grastić (35), apsolvent ekonomije, prva organizatorska iskustva stekao je u studentskom protestu 1996. i 1997. godine. Bio je i jedan od predvodnika Studentske unije Srbije, a 2002. je pomagao organizaciju „Egzita”. Naredne godine je s prijateljima osnovao Beogradsku kulturnu mrežu – organizaciju „odgovornu” za „Belgrejd sport fest”, nekoliko novogodišnjih dočeka na prestoničkim trgovima i brojne koncerte, od „Fejtlesa” u Hali sportova do Stefana Milenkovića s Beogradskom filharmonijom na podijumu „Sava centra”. I, naravno, najpoznatiji „Bir fest” koji je ove godine napravio tri velika iskoraka – dovođenje dosad najjače muzičke postave, pokretanje sopstvenog pivskog brenda i realizaciju velike društvene kampanje.

Zna li se koliko je novca doneo ovogodišnji Festival piva?

Još svodimo račune. Većina ljudi kad vidi gomilu posetilaca pomisli da smo zgrnuli silne pare. I ja bih to mislio, ali nije tako. Uspevamo da ostvarimo plus, međutim, veoma je teško kad nema direktnog prihoda od ulaznica. Izdržavamo se od sponzorstava od kojih plaćamo bendove, logistiku, marketing... Više od polovine sume koju je jedna velika pivara uplatila za štand „pojeo” je samo „Stereo em-siz”. Cifre su u domenu poslovne tajne, ali daleko od toga da su velike kao što se misli.

Da li je „Bir fest” rival „Egzitu” i Guči?

To su tri različite manifestacije među kojima nema rivalstva. „Egzit” je muzički događaj, „Bir fest” – pivsko-muzički, a Guča je svetkovina trube i etnozvuka. Osim toga, sva tri se dešavaju u različitim gradovima, u različito vreme.

Kako i koliko grad Beograd pomaže ovu manifestaciju?

Skupština grada je od početka prepoznala vrednost manifestacije na čemu smo im neizmerno zahvalni. Oni ne učestvuju finansijski već daju logističku podršku, angažujući komunalna preduzeća poput „Gradske čistoće”, „Beogradskog vodovoda i kanalizacije”, koji je dao agregate, „Zelenila Beograd”, koje je svakog jutra angažovalo oko 80 ljudi da očiste Ušće, Uprave za energetiku... Bez njihove pomoći nemoguće je organizovati festival, a sve službe funkcionisale su besprekorno.

Da li organizujete dolazak stranaca ili oni sami pronalaze put do beogradskog festivala piva?

Mi nemamo budžet da zakupimo skupe reklame u stranim medijima. Ali, turističke organizacije Beograda i Srbije na svim međunarodnim sajmovima prezentuju „Bir fest”. Da se za nas zna u svetu, potvrdio je britanski „Indipendent” kada nas je uvrstio u listu deset planetarnih događaja koje obavezno treba videti – rame uz rame s „Tur de Fransom” ili „Tomatinom” u Španiji. Profesor Denis Vilkoks, svetski pi-ar guru, u svom udžbeniku iz koga se uči na više od 300 univerziteta u svetu, naveo je „Bir fest” kao primer dobre marketing i pi-ar kampanje. Takva priznanja nemaju cenu. Veoma je važno da mladi iz drugih zemalja dolaze u Beograd i Srbiju jer će njihovi pozitivni utisci biti najbolja reklama.

Pojedini posetioci su se žalili da je pivo skupo. Da li bi bilo bolje kada bi se naplaćivao ulaz, a cene piva bile promotivne?

Mislim da je raspon od 80 dinara za najjeftinije domaće pivo do 170 za nemački „paulaner” razuman. Pivo u Minhenu na „Oktoberfestu” staje sedam evra za litar. Naravno, nismo u Nemačkoj, ali odnos je i dalje nemerljiv jer je cena na „Bir festu” niža nego u većini beogradskih kafića. Jedna pivara je ponudila da doveze cisternu piva i besplatno ga deli ljudima. Odbili smo jer ko zna kakav bi haos nastao. Razmišljali smo da uvedemo petodnevnu kartu od 500 dinara i da tim novcem dovedemo jače izvođače. Naš narod je takvog mentaliteta da ako bi morao da plati sto dinara na dan, verujem da pola ne bi došlo. Kazali bi: „Evo, počeli su da se bogate”. Uostalom, besplatan ulaz je zaštitni znak festivala i tako će ostati i sledeće godine.

Da li za svoje mesto na Ušću pivare kontaktiraju s vama ili vi pozivate njih?

Prve godine smo mi njih ubeđivali, a sada već imamo Odnegovane kontakte. Zato, nema pravila. Češki proizvođači su, recimo, nas pozvali kada smo bili na jednom festivalu u Češkoj, u februaru ove godine. Mi smo pokušavali da proguramo nova piva na tržište, ali to je teško jer ne zavisi od nas. Recimo, kada smo doveli „bad” počeo je da ga uvozi jedan distributer koji je kasnije propao. Teško je plasirati svoju robnu marku i izdržati marketinški udar bogatih kompanija kada niste u velikom sistemu pivara. Oni sa skupljim i egzotičnim pivom moraju da ubede kupce da se opredele za njihovo, a ne za jeftinije domaće pivo, što nije lako.

Koliko je festival zaista ekološki, ako su za točenje piva trošene plastične čaše, a posetioci gazili travu i bacali opuške?

Mnogo otpadaka je, istina, završilo na zemlji, iako je na Ušću postavljeno oko 40 kontejnera i nekoliko stajaćih piksli. Ali, nemoguće je sprečiti toliko ljudi da ne baca đubre. Smeće je neminovno, ima ga i na festivalima poput „Sigeta”, „Glastonberija”, „Egzita”, ili na bilo kom drugom koncertu. Gradske službe su svakog jutra skupljale čaše u šta sam se lično uveravao. Trava je bila delimično spržena zbog sunca i pre manifestacije, ali iskustva govore da je potrebno mesec dana da se regeneriše.

Da li je „Bir fest” veliki vašar?

Vašarske ikonografije bilo je malo, i to na prilazu festivalu gde mi nemamo uticaja. Unutra nije bilo šećerne pene, vola na ražnju ni kiselog kupusa, već štandova s pivom i rokenrola. Ringišpil je bio odvojen jer je to više zabavni program nego vašarska atrakcija. Uostalom, na „Oktoberfestu” ima toliko vrteški da bi neko pomislio da je to sajam ringišpila. Kod nas nije bilo ni vašarske muzike, što kažem bez želje da uvredim nekoga. „Bir fest” je pre svega velika turistička manifestacija koja ima bogat koncertni program i u tom domenu je svakako i manifestacija kulture.

Ko je obezbeđivao događaj?

Osim radnika obezbeđenja, za bezbednost se brinula saobraćajna, interventna i kriminalistička policija i prezadovoljni smo saradnjom s Ministarstvom unutrašnjih poslova. Nadzor je sprovođen posredstvom četiri fiksne i tri rotirajuće kamere koje su ostale neprimetne, a slale su sliku u bezbednosni centar na Ušću.

Neki zameraju da je obezbeđenje mnogima tek ovlaš pipalo džepove?

Nemoguće je toliko posetilaca detaljno pretresti ponaosob. Ali su kapije, ograde i obezbeđenje predstavljali bitan psihološki faktor. Kada imate iskusne radnike obezbeđenja, koji mogu da procene da li je neko „sumnjiv”, to u startu odbija mnoge eventualne izgrednike. Uostalom, za pet dana nije se desio nijedan saobraćajni udes prouzrokovan napijanjem na „Bir festu”. Dvoje lakše povređenih i to van festivalskog prostora, kao i oko 20 osoba koje su zbog alkohola medicinski zbrinute, pokazuju da je festival prošao mirno. To je potvrdila i Hitna pomoć, kao i direktor jedne američke kompanije koji je bio na festivalu. On je inače Englez i nije mogao da veruje koliko je sve proteklo mirno. U Engleskoj, rekao je, gde je opšte pravilo „dva čoveka, tri piva, četiri tuče”, na ovoliko ljudi bilo bi 500 tuča i mnogo mrtvih jednu noć.

-----------------------------------------------------------

Od recikliranih konzervi 145 bicikala

Na promo-štandu kampanje „Biram da recikliram” na Trgu Nikole Pašića, 15.166 ljudi sakupilo je 72.324 limenke težine 1.148 kilograma. Od tolikih konzervi može se proizvesti 145 bicikala, a sačuvano je dovoljno energije da jedan računar može da radi 9.000 dana.

Za pet dana festivala recikliralo je oko 2.000 posetilaca koji su sakupili četiri tone limenki.

Iznos novca prikupljenog u SMS kampanji i od otkupljenih limenki znaće se početkom septembra, a od tih sredstava biće kupljeni reciklažni kontejneri za osnovne škole.

-----------------------------------------------------------

Sezonsko pivo

Šta se krije u limenci „bir fest” piva koje je imalo premijeru na ovogodišnjem festivalu?

Naše pivo proizveo je BIP po posebnoj recepturi, s manje alkohola. Priprema za štampu na konzervi urađena je u Londonu. Ostatak ograničene serije sada se prodaje u „Maksiju”, „Tempu” i drugim radnjama. Ideja je da svake godine izbacimo sezonsko pivo koje će se razlikovati po dizajnu i biće u prodaji od maja do oktobra. Posetioci su super reagovali, neki su ga kupovali samo za uspomenu, kao suvenir.

Dimitrije Bukvić
Marko Luković