На идеју о оснивању пивског фестивала дошао сам 2003. године, с тројицом пријатеља. Почели смо купујући флаше пива у самопослугама и тражећи на етикетама телефоне и адресе произвођача. Онда смо одлазили у пиваре, усред ванредног стања, и објашњавали људима које дотад никада нисмо видели да хоћемо да направимо догађај на који ће доћи 200.000 посетилаца. У БИП-у смо месец и по дана покушавали да закажемо састанак. Мислили смо да ће бити успех ако дође 10.000 гостију за вече. Први „Бир фест”, ипак, посетило је 200.000 људи, присећа се Дејан Грастић из Београдске културне мреже, организатора велике смотре пива на београдском Ушћу, која је ове године за пет дана окупила 650.000 људи међу којима 15.000 из иностранства.

Дејан Грастић (35), апсолвент економије, прва организаторска искуства стекао је у студентском протесту 1996. и 1997. године. Био је и један од предводника Студентске уније Србије, а 2002. је помагао организацију „Егзита”. Наредне године је с пријатељима основао Београдску културну мрежу – организацију „одговорну” за „Белгрејд спорт фест”, неколико новогодишњих дочека на престоничким трговима и бројне концерте, од „Фејтлеса” у Хали спортова до Стефана Миленковића с Београдском филхармонијом на подијуму „Сава центра”. И, наравно, најпознатији „Бир фест” који је ове године направио три велика искорака – довођење досад најјаче музичке поставе, покретање сопственог пивског бренда и реализацију велике друштвене кампање.

Зна ли се колико је новца донео овогодишњи Фестивал пива?

Још сводимо рачуне. Већина људи кад види гомилу посетилаца помисли да смо згрнули силне паре. И ја бих то мислио, али није тако. Успевамо да остваримо плус, међутим, веома је тешко кад нема директног прихода од улазница. Издржавамо се од спонзорстава од којих плаћамо бендове, логистику, маркетинг... Више од половине суме коју је једна велика пивара уплатила за штанд „појео” је само „Стерео ем-сиз”. Цифре су у домену пословне тајне, али далеко од тога да су велике као што се мисли.

Да ли је „Бир фест” ривал „Егзиту” и Гучи?

То су три различите манифестације међу којима нема ривалства. „Егзит” је музички догађај, „Бир фест” – пивско-музички, а Гуча је светковина трубе и етнозвука. Осим тога, сва три се дешавају у различитим градовима, у различито време.

Како и колико град Београд помаже ову манифестацију?

Скупштина града је од почетка препознала вредност манифестације на чему смо им неизмерно захвални. Они не учествују финансијски већ дају логистичку подршку, ангажујући комунална предузећа попут „Градске чистоће”, „Београдског водовода и канализације”, који је дао агрегате, „Зеленила Београд”, које је сваког јутра ангажовало око 80 људи да очисте Ушће, Управе за енергетику... Без њихове помоћи немогуће је организовати фестивал, а све службе функционисале су беспрекорно.

Да ли организујете долазак странаца или они сами проналазе пут до београдског фестивала пива?

Ми немамо буџет да закупимо скупе рекламе у страним медијима. Али, туристичке организације Београда и Србије на свим међународним сајмовима презентују „Бир фест”. Да се за нас зна у свету, потврдио је британски „Индипендент” када нас је уврстио у листу десет планетарних догађаја које обавезно треба видети – раме уз раме с „Тур де Франсом” или „Томатином” у Шпанији. Професор Денис Вилкокс, светски пи-ар гуру, у свом уџбенику из кога се учи на више од 300 универзитета у свету, навео је „Бир фест” као пример добре маркетинг и пи-ар кампање. Таква признања немају цену. Веома је важно да млади из других земаља долазе у Београд и Србију јер ће њихови позитивни утисци бити најбоља реклама.

Поједини посетиоци су се жалили да је пиво скупо. Да ли би било боље када би се наплаћивао улаз, а цене пива биле промотивне?

Мислим да је распон од 80 динара за најјефтиније домаће пиво до 170 за немачки „пауланер” разуман. Пиво у Минхену на „Октоберфесту” стаје седам евра за литар. Наравно, нисмо у Немачкој, али однос је и даље немерљив јер је цена на „Бир фесту” нижа него у већини београдских кафића. Једна пивара је понудила да довезе цистерну пива и бесплатно га дели људима. Одбили смо јер ко зна какав би хаос настао. Размишљали смо да уведемо петодневну карту од 500 динара и да тим новцем доведемо јаче извођаче. Наш народ је таквог менталитета да ако би морао да плати сто динара на дан, верујем да пола не би дошло. Казали би: „Ево, почели су да се богате”. Уосталом, бесплатан улаз је заштитни знак фестивала и тако ће остати и следеће године.

Да ли за своје место на Ушћу пиваре контактирају с вама или ви позивате њих?

Прве године смо ми њих убеђивали, а сада већ имамо Однеговане контакте. Зато, нема правила. Чешки произвођачи су, рецимо, нас позвали када смо били на једном фестивалу у Чешкој, у фебруару ове године. Ми смо покушавали да прогурамо нова пива на тржиште, али то је тешко јер не зависи од нас. Рецимо, када смо довели „бад” почео је да га увози један дистрибутер који је касније пропао. Тешко је пласирати своју робну марку и издржати маркетиншки удар богатих компанија када нисте у великом систему пивара. Они са скупљим и егзотичним пивом морају да убеде купце да се определе за њихово, а не за јефтиније домаће пиво, што није лако.

Колико је фестивал заиста еколошки, ако су за точење пива трошене пластичне чаше, а посетиоци газили траву и бацали опушке?

Много отпадака је, истина, завршило на земљи, иако је на Ушћу постављено око 40 контејнера и неколико стајаћих пиксли. Али, немогуће је спречити толико људи да не баца ђубре. Смеће је неминовно, има га и на фестивалима попут „Сигета”, „Гластонберија”, „Егзита”, или на било ком другом концерту. Градске службе су сваког јутра скупљале чаше у шта сам се лично уверавао. Трава је била делимично спржена због сунца и пре манифестације, али искуства говоре да је потребно месец дана да се регенерише.

Да ли је „Бир фест” велики вашар?

Вашарске иконографије било је мало, и то на прилазу фестивалу где ми немамо утицаја. Унутра није било шећерне пене, вола на ражњу ни киселог купуса, већ штандова с пивом и рокенрола. Рингишпил је био одвојен јер је то више забавни програм него вашарска атракција. Уосталом, на „Октоберфесту” има толико вртешки да би неко помислио да је то сајам рингишпила. Код нас није било ни вашарске музике, што кажем без жеље да увредим некога. „Бир фест” је пре свега велика туристичка манифестација која има богат концертни програм и у том домену је свакако и манифестација културе.

Ко је обезбеђивао догађај?

Осим радника обезбеђења, за безбедност се бринула саобраћајна, интервентна и криминалистичка полиција и презадовољни смо сарадњом с Министарством унутрашњих послова. Надзор је спровођен посредством четири фиксне и три ротирајуће камере које су остале неприметне, а слале су слику у безбедносни центар на Ушћу.

Неки замерају да је обезбеђење многима тек овлаш пипало џепове?

Немогуће је толико посетилаца детаљно претрести понаособ. Али су капије, ограде и обезбеђење представљали битан психолошки фактор. Када имате искусне раднике обезбеђења, који могу да процене да ли је неко „сумњив”, то у старту одбија многе евентуалне изгреднике. Уосталом, за пет дана није се десио ниједан саобраћајни удес проузрокован напијањем на „Бир фесту”. Двоје лакше повређених и то ван фестивалског простора, као и око 20 особа које су због алкохола медицински збринуте, показују да је фестивал прошао мирно. То је потврдила и Хитна помоћ, као и директор једне америчке компаније који је био на фестивалу. Он је иначе Енглез и није могао да верује колико је све протекло мирно. У Енглеској, рекао је, где је опште правило „два човека, три пива, четири туче”, на оволико људи било би 500 туча и много мртвих једну ноћ.

-----------------------------------------------------------

Од рециклираних конзерви 145 бицикала

На промо-штанду кампање „Бирам да рециклирам” на Тргу Николе Пашића, 15.166 људи сакупило је 72.324 лименке тежине 1.148 килограма. Од толиких конзерви може се произвести 145 бицикала, а сачувано је довољно енергије да један рачунар може да ради 9.000 дана.

За пет дана фестивала рециклирало је око 2.000 посетилаца који су сакупили четири тоне лименки.

Износ новца прикупљеног у СМС кампањи и од откупљених лименки знаће се почетком септембра, а од тих средстава биће купљени рециклажни контејнери за основне школе.

-----------------------------------------------------------

Сезонско пиво

Шта се крије у лименци „бир фест” пива које је имало премијеру на овогодишњем фестивалу?

Наше пиво произвео је БИП по посебној рецептури, с мање алкохола. Припрема за штампу на конзерви урађена је у Лондону. Остатак ограничене серије сада се продаје у „Максију”, „Темпу” и другим радњама. Идеја је да сваке године избацимо сезонско пиво које ће се разликовати по дизајну и биће у продаји од маја до октобра. Посетиоци су супер реаговали, неки су га куповали само за успомену, као сувенир.

Димитрије Буквић
Марко Луковић