Srpski srednjoškolci su ispod evropskog proseka kada je u pitanju upotreba cigareta, kanabisa i drugih droga, kao i inhalatora (lepak, lak, gas…), ali su zato iznad proseka u korišćenju lekova za smirenje bez recepta, zaključuje se u najnovijem Evropskom školskom istraživanju o upotrebi alkohola i drugih droga među mladima (ESPAD – The European school survey project on alcohol and other drugs). Veoma blizu evropskog proseka smo i kada je u pitanju upotreba alkohola i teško opijanje.

U poređenju sa komšijama, rezultati pokazuju da su srednjoškolci iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine ispod proseka u svih osam istraživanih kategorija, dok su šesnaestogodišnjaci u Hrvatskoj iznad evropskog proseku u korišćenju alkohola, cigareta, kanabisa i inhalatora.

Ova vrsta istraživanja se sprovodi od 1995. godine i u početku je obuhvatalo 26 zemalja. Srbija je sada učestvovala drugi put (prvi put 2008. godine), a istraživanjem su bili obuhvaćeni učenici svih vrsta srednjih škola – gimnazija, stručnih i zanatskih škola.

Ovo najnovije istraživanje bilo je najopsežnije do sada i obuhvatilo 100.000 šesnaestogodišnjaka iz 36 zemalja. Manji deo rezultata će biti naknadno uvršten, kao i podaci za Španiju i SAD, koje nisu članice projekta ESPAD, ali su učestvovale u nekim segmentima istraživanja, čitamo na njihovom sajtu.

U odeljku koji se tiče Srbije, navodi se da je sedam odsto naših srednjoškolaca, rođenih 1995. godine, probalo tablete za smirenje izdatih bez recepata, dok je evropski prosek šest odsto. Poljska, Monako (14) i Litvanija (13) prednjače po broju srednjoškolaca na ovoj neslavnoj listi.

Utvrđeno je i da lekove za smirenje u većini evropskih zemalja više koriste devojčice, a taj odnos u Srbiji je 10 naspram pet odsto. Utešno je što je na primer u Poljskoj taj odnos 20 naspram 10.

Istraživače nije interesovalo konkretno koji su lekovi u pitanju, ali se može naslutiti na osnovu jednog ranijeg istraživanja Evropske agencije za rekonstrukciju, koje je sprovedeno na uzorku od 3.000 učenika u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Tada je utvrđeno da je „bensedin” najpopularniji lek, a petina tinejdžera je objasnila da su pilule za smirenje lako dostupne.

Spomena Milačić, psiholog u Tehničkoj školi GSP kaže da rezultati ovog istraživanja ne iznenađuju, jer nažalost utisak jeste da je veliki broj mladih „na nečemu”.

– Uz ogradu da nisam videla istraživanje, ono što se prvo primećuje jeste da ovde apoteke nisu ispoštovale proceduru ukoliko su izdale maloletniku sredstvo za smirenje bez recepta. Naravno, ne treba zaboraviti ni kućne apoteke, koje su pune zbog teških godina tranzicije. Stariji koriste u velikoj meri lekove za smirenje, a mladi uče po modelu, po onome što vide, a vide da majka kada je pod stresom otvara fioku i uzima sedativ – objašnjava Milačić, koja je psiholog i u Udruženju građana Luneta.

Ona dodaje i da u razgovoru sa mladima primećuje da koriste razna energetska pića, što za posledicu ima diskutabilnu pažnju i koncentraciju đaka na času.

Čak 36 odsto srednjoškolaca u Srbiji se, prema aktuelnom istraživanju, opilo bar jednom tokom meseca, a evropski prosek je 39 odsto. Kao zabrinjavajuće, kada je reč o našim srednjoškolcima, navedeno je povremeno opijanje, koje se definiše kao konzumiranje pet čaša alkohola u jednoj prilici.

Inače, svaki drugi učenik u 36 evropskih zemalja izjavio je da je najmanje jedanput probao cigarete, dok je 28 odsto njih navelo da ih je koristilo u prethodnih mesec dana, a dva odsto je pušilo najmanje paklu dnevno. U Srbiji je 20 odsto učenika pušilo najmanje jednom u mesec dana.

U Evropi je prosek 17 odsto za srednjoškolce koji redovno puše marihuanu ili hašiš, dok je kod nas to priznalo sedam odsto srednjoškolaca. Na ovoj neslavnoj listi prednjače Češka, Francuska i Monako, od 37 do 42 odsto.

U Srbiji je takođe sedam odsto srednjoškolaca priznalo da je probalo kanabis, a svetski prosek je 17 procenata.

Najviša stopa korišćenja drugih vrsta droga (amfitamin, kokain, krek, ekstazi, LSD…) je kod srednjoškolaca u Monaku – 11 odsto, a kod nas tri. Evropski prosek u ovoj kategoriji je šest procenata učenika, a najmanji je u Norveškoj i BiH – svega dva odsto.