– Морам да узимам лек за смирење због хипертензије и проблема са срцем. Јуче сам сазнао од изабраног лекара да он више не може да ми га издаје на рецепт, као до сада сваког месеца, већ морам готово сваки пут да доносим извештај специјалисте. Седатив узимам годинама и само ми треба још ово додатно малтретирање да се шетам од једног до другог лекара без икакве потребе – каже Драган Д. (57) из Београда.

Он је један од многобројних кардиолошких болесника који поред редовне терапије обавезно узимају и лек за смирење. Овај медикамент морају да пију и оболели од реуматизма, они који имају проблема са упалама мишића, али и многи други. По новом правилу, медикаменти из ове групе могу да им се прописују најдуже три месеца у току године, а затим пацијент мора да заказује додатни преглед код неуропсихијатра јер само на основу извештаја овог доктора изабрани лекар може да пропише даљу терапију.

Прим. др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине и пи-ар Савеза синдиката лекара и фармацеута, каже да је велики проблем што пацијенти одбијају да иду код психијатра јер не мисле да имају здравствене проблеме које овај лекар може да реши.

– По новом правилнику Фонда за здравствено осигурање, лекови за смирење које смо могли да прописујемо на рецепт на одељењима опште медицине, сада можемо да исписујемо најдуже 90 дана. Реч је о медикаментима који се не дају пацијентима само због психичких проблема, већ се и због дејства опуштања мишића прописују и оболелима од срчаних или реуматских болести. Не знам због чега су уведена нова правила када ове групе пацијената не злоупотребљавају прописану терапију нити им она изазива нежељена дејства – рекла је др Димитријевић.

Наша саговорница истиче да су пацијенти разочарани због тога што морају да се шетају од лекара до лекара, и ко зна колико да чекају на пријем код неуропсихијатра.

– Не буне се само пацијенти, већ и специјалисти зато што им шаљемо пацијенте, како кажу, без потребе. Они имају толико пуно посла са пацијентима који имају психичке и друге проблеме да им само фали да морају да примају друге болеснике због рецепата. Чини се да смо и ми лекари опште праксе огуглали због разних проблема који нам се намећу, али не можемо нешто противзаконито да им пропишемо јер су контроле фонда ригорозне. Пацијенти су, с друге стране, принуђени да купе лек на основу приватног рецепта који набаве – додала је др Димитријевић.

Сања Миросављевић, пи-ар Републичког фонда за здравствено осигурање, каже да се у овом случају спроводе ставови еминентних професора који су чланови стручних подкомисија за лекове који делују на нервни систем.

– Став струке је да изабрани лекар може ове лекове да уводи у терапију до три месеца, а после тога искључиво на основу мишљења специјалисте психијатра, неуропсихијатра или неуролога. Свако друго прописивање лекова из ове групе није у складу са савременим принципима лечења и води ка нерационалној употреби ових медикамената. Специјалистичко мишљење важи до наредне контроле и то је саставни део сваког специјалистичког мишљења – објаснила је Миросављевићева.

Претпоставља се да је један од разлога за измену правилника био тај што се у Србији лекови за смирење троше у енормним количинама. Према подацима Фонда за здравствено осигурање, током прва три месеца ове године издато је 2,3 милиона кутија лекова за смирење више него у прва три месеца прошле године. Овим темпом, до краја године би се прописало око 10 милиона кутија више него прошле године. Само за лек „бромазепам”, најтраженији лек за смирење, медицинари су 2010. године, прописали 2.787.713 рецепата на које је издато 4.272.505 кутија овог медикамента.

Данијела Давидов-Кесар