Крњево живи у неформалном ванредном стању. На црним платнима, развученим високо преко главне улице, исписане су пароле: „Стоп отровима”, „Здраво село, здрава околина”, „Хоћемо и ми да постанемо родитељи…”. Сеоски добровољци ипак су се повукли са терена, после једномесечне блокаде некадашњег комплекса војних магацина, опасаних бодљикавом жицом. Двадесетчетворочасовне страже испред дугачких сивих грађевина, опкољених високим храстовим дрвећем, замениле су једночасовне патроле доборовољаца кризног штаба, које је формирала месна сеоска канцеларија.

– Ако треба, спречићемо силом складиштење хемијских отрова у селу – каже Ненад Маринковић, шеф кризног штаба, после још једног дневног брифинга са најближим сарадницима.

Општа мобилизација мештана у селу са око 4.000 становника, недалеко од општине Велика Плана, проглашена је када су се радници ријечке компаније за манипулацију токсичним материјама „Екотанк” пре око месец дана приближили напуштеним војним магацинима.

– Повлачењем стража, поручујемо влади да смо фини и цивилизовани. Желимо да се проблем реши у институцијама – поручује секретар месне канцеларије Милан Перић.

Од институција је све и почело: У складу са закључком Владе Србије од 25. јуна 2009. године, Министарство животне средине и просторног планирања одлучило је да ће се посебне врсте отпада складиштити на локацији у Крњеву, на простору у власништву Републике, датом на коришћење Министарству одбране. „Посебне врсте отпада су”, како се верује, пестициди са истеклим роком, остаци боја и канцерогени лизол, отровно и веома јако дезинфекционо средство, чија је употреба забрањена пре 15 година.

Мештани свакодневно стражаре испред војног објекта Фото Д. Ћирков

Према ранијим саопштењима Министарства за заштиту животне средине и просторно планирање, отпад ће у складиштима бити привремено – не дуже од 12 месеци – уз обезбеђену противпожарну заштиту, надзор и физичко обезбеђење.

Мештани и општинске власти Велике Плане нису се сложили са овим образложењем, сматрајући да је надлежно министарство поступило противно одредбама закона. Они сматрају да су прекршене одредбе члана 7 „Правилника о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја”, које је усвојило Министарство за заштиту животне средине и просторног планирања.

– Насељене куће налазе се свега неколико стотина метара од магацина, иако прва одредба овог члана каже да се отрови могу складиштити најмање пет километара од најближих насеља. Затим, друга одредба члана 7 каже да се отпад не може складиштити ближе од три километра од заштићеног природног добра, односно споменика културе. А у близини магацина налазе се најстарија сеоска основна школа у Србији, као и црква Светог великомученика Георгија, подигнута у првој половини осамнаестог века – објашњава шеф сеоског кризног штаба, упозоравајући: „Магацини су на највишој коти у селу, а седамдесетак метара ниже налази се 18 изворишта воде, од којих се четири користе за снабдевање села пијаћом водом. И, оно најважније: ту воду користи око 300 ђака Основне школе „Вук Караџић”. Шта ће се десити и ко ће одговарати ако се отрови излију и затрују воду?”

За мештане је нарочито запаљива следећа чињеница: 300 метара далеко од напуштених војних магацина, који се реконструишу у складишта токсичног отпада, у муљу је већ 11 година „закопан” неексплодирани пројектил НАТО-а. Локалне власти придружиле су се сеоском покрету отпора. Председник Скупштине општине Велика Плана, Душан Марић, покренуо је иницијативу за заседање парламентарног Одбора за заштиту животне средине. Председник Одбора Чедомир Јовановић прекјуче је заказао седницу, али се на њој нису појавили чланови из редова владајуће коалиције.

Чланови Одбора из опозиционих странака затражили су од Владе Србије да поништи одлуку о складиштењу опасног отпада у месту Крњево, с образложењем „да није испоштована законска процедура ни урађена процена утицаја на животну средину и здравље људи”.

Душан Марић нам каже да локална управа Велике Плане није обавештена о складиштењу отпада, иако је морала бити обавештена по закону, указујући да је ван сваке памети да се усред насељеног села, усред Поморавља, у близини школе, складиште опасне материје. Према његовим тврдњама, није сачињена ни студија о процени утицаја на животну средину, нити је фирма, која је на тендеру добила посао одлагања отпада, обезбедила грађевинску дозволу.