И док просветне власти проверавају утврђени вишак запослених, синдикати тврде да највећи проблем представља незаконито понашање појединих директора школа, који непријављивањем тачног броја технолошких вишкова, чувају места за запошљавање нових људи.

Подсетимо, према подацима Министарства просвете и науке, само 158 наставника је остало без часова, док 2.682 нема пун фонд часова. Школе су исказале потребу за ангажовање 2.630 наставника са делимичном нормом и за запошљавање 1.151 наставника са пуним фондом часова.
Да проблем заиста постоји, признао је и сам министар просвете и науке др Жарко Обрадовић, који је рекао да је могуће да ће овај број бити далеко мањи када се провере сви подаци.

– Пажљиво ћемо да проверимо сваки од тих захтева, да не би било злоупотреба. Нисмо сигурни ни да је овај број од 1.151 сасвим тачан. Морамо да проверимо да ли, рецимо, директори негде чувају неко место за себе – рекао је Обрадовић.

Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије истиче да су сви подаци о незаконитом понашању директора до којих је дошао његов синдикат прослеђени Министарству просвете и науке, али да ниједан директор због тога није смењен.

– Када министарство не би сарађивало са директорима који крију радна места, онда не би био ниједан технолошки вишак. Ти директори не сносе никакве последице, иако ми настављамо да их пријављујемо, а са друге стране нови људи улазе у наставни процес и тако је држава двоструко оштећена, јер плату прима и технолошки вишак и нови запослени. Они та места чувају за неке везе, родбинске, министарске, за паре – јавна тајна је да једно место у образовању кошта од три до пет хиљада евра. Слободно то напишите – тврди Брајковић.

На наше питање да ли су пријавили неке конкретне случајеве министарству, Брајковић одговара да је само он пријавио пет-шест случајева, али да то није посао синдиката, већ да то треба да истражи неко други.

„Министар мора такве директоре одмах да смени, а не да се налаже решењем да се у року од 30 дана отклоне неправилности”, каже Брајковић.

Председник Уније синдиката просветних радника Србије Драган Матијевић је недавно изјавио да је Унија Министарству просвете предала око 56 досијеа о незаконитом или некоректном раду директора школа у Србији (Београд, Ниш, Жабаљ...) који су примили нове људе у образовни систем, а прескакали су оне који су технолошки вишак.

Упитан како директор може да чува радно место за себе, специјалиста педагогије Слободан Малушић, директор основне школе „Ђура Даничић”, каже да по закону први човек школе може да чува своје некадашње радно место само у једном мандату и да за то време, на пример на месту наставника српског језика, запосли колегу који ће бити на тој позицији четири године.

– Мени је ово други мандат, остало ми је још две године и ја ћу након тога у пензију. Уколико директор не одлази у пензију, мора да конкурише поново за то место или за место наставника, односно у мом случају педагога – објашњава Малушић.

Он каже и да супротно увреженом мишљењу, директорска фотеља уопште није тако пожељна, јер „сте осим великих обавеза и под сталном тензијом шта ће бити у другом мандату”.

– Директорска плата је око 50.000, односно само 16 одсто већа од плате наставника, а доноси јако много обавеза и одговорности, зато већина и зазире од ове позиције. На страну што се у просвети и законима дешавају промене тако брзо да директори не стигну ни да их примене у пракси – каже наш саговорник и додаје да је чест случај да се после деценију и више директоровања наставник удаљи од праксе, што такође може бити погубно по његов рад.

Сандра Гуцијан