Пацијенти којима је потребан преглед скенером ради дијагнозе неког обољења морају да чекају на снимање од 30 дана до девет месеци, а главни разлог за то је што су уређаји у здравственим установама стари више година и што се стално кваре. Додатни проблем је плаћање сервисирања скенера, што показује случај установе у Ваљеву где је компанија „Сименс” због неизмирених дуговања за шестомесечни рад прекинула одржавање савремених апарата у Здравственом центру у овом граду.

Сања Миросављевић, пиар Републичког фонда за здравствено осигурање, каже да им се Филијала РФЗО из Ваљева обратила са захтевом ЗЦ Ваљево за покретање иницијативе за анексирање уговора за недостајућа средства за сервисирање и одржавање опреме.

– У постојећем систему финансирања подразумева се да набавку опреме, као и сагласност о набавци исте, не финансира РФЗО, већ Министарство здравља – каже Миросављевићева.

У Клиничком центру Србије објашњавају да имају велики број различитих врста скенера и немају дуговања за одржавање њиховог сервисирања. Војислав Косановић, технички директор КЦС-а, каже да су они направили добар потез тако што су склопили уговоре по моделу паушалног плаћања сервисерима, па су се компаније обавезале да планирају одржавање уређаја, а заузврат им се те услуге плаћају 12 месеци.

– Због превентивног сервисирања се ретко кад чека на поправку дуже од седам дана. Нормално је да се кварови дешавају на апаратима када су они стари. Наши раде од две до 20 година, а када се мења само једна вакуумска цев, што представља срце уређаја, то кошта од 100.000 до 140.000 евра. За комплетно одржавање скенера, лабораторијских уређаја, ултразвучних апарата и уређаја за ангиосале КЦС издваја годишње око 300 милиона динара – истакао је Косановић.

Проф. др Борислав Каменов, директор Клиничког центра „Ниш”, истиче да у овој установи имају на располагању два скенера, на којима су стално гужве за прегледе, као и да су већ сада испунили годишњи план прегледа за чак 140 одсто.

– Систем је максимално напрегнут, сопствена средства којима дотирамо одржавање су све тања, плаћање Фонда је лимитирано, а сви смо на минимуму егзистенције. Увек мора хитно да се интервенише како пацијенти не би дуго чекали на прегледе. Али, ту настаје нови проблем. У таквој ситуацији хитно реагујете да се набави рецимо неки део што пре, а онда може да вам дође инспекција и нападне вас зашто није спроведен тендер за то, што иначе траје три месеца. На одржавање апарата минимум оде по неколико милиона динара – истиче др Каменов.

Скенер у КБЦ „Др Драгиша Мишовић” је функционалан, каже Сања Паунић, пиар ове установе, али се не користи јер се налази у главној болничкој згради коју је захватио пожар 24. октобра 2009. године.

– На дијагностичким апаратима који нису мобилни, а налазе се у том објекту, нисмо у могућности да радимо прегледе – додала је Паунићева.

С друге стране, у КБЦ „Звездара” објашњавају да је скенер дотрајао и да од надлежних градских власти очекују решавање проблема.

– Скенер нам је радио четири године и на њему је обављен већи број прегледа од прописаног. Сада је покварен. Поднели смо захтев градским органима да процене да ли треба да се поправи или да се купи нови, јер ми то не можемо да исфинансирамо од сопствених средстава – објаснила је Александра Јеличић, пиар ове установе.

У Клиничком центру Војводине дневно се на сва три апарата обави око 140 прегледа, а кварови се, према речима др Сање Стојановић из овог центра, отклањају у најкраћем могућем року.

Због немогућности да дочекају преглед, и у овој области многи грађани су принуђени да преглед скенером обаве у некој од приватних клиника, за шта треба издвојити од пет до десет хиљада динара.

Д. Давидов-Кесар

-------------------------------------------------------------

Министарство решава проблем

У Министарству здравља кажу да ће учинити све у оквиру својих надлежности како би се у разговору са РФЗО и здравственим установама решио проблем сервисирања опреме. У здравственим установама у Србији има 17 магнетних резонанци, 61 скенер у 45 установа, као и два пет скен уређаја.