Комисија за утврђивање чињеница о погубљењу и гробном месту генерала Драгољуба Михаиловића на сутрашњој седници својом одлуком указаће на београдску Аду Циганлију као највероватнију примарну гробницу у којој би требало тражити посмртне остатке команданта Југословенске војске у отаџбини. Како у разговору за „Политику” каже члан комисије историчар др Слободан Марковић, ускоро ће се посебним уређајима обавити скенирање терена близу садашњег ружичњака на улазу на Аду Циганлију, на месту некадашњег затвора. Ако налази буду позитивни, уследиће ексхумација.

– Пролеће је идеално доба године за истраживања те врсте. Већина прикупљених података указује да би посмртни остаци могли бити ту. Истина, постоје и информације о секундарној гробници, али свакако прво треба обавити теренски део посла на Ади Циганлији па, ако буде потребе, и на другим локацијама – каже Марковић.

Комисија је основана крајем 2009. године, њени чланови су у више архива трагали за писаним трагом о стрељању генерала Михаиловића и саслушали више десетина сведока. Скоро сва сведочења су из „друге руке” – обично су грађани препричавали оно што су чули од својих пријатеља који су, углавном, радили у Озни.

– На мене је најјачи утисак оставило сведочење емигранта М. Марковића који је још 2001. дао изјаву новинару Радио Београда. Био је затвореник на Ади Циганлији, чуо је плотуне 16. или 17. јула 1946. године, чувари су му рекли да је неко стрељан, касније је чуо и да је реч о Дражи Михаиловићу. Дакле, човек није видео стрељање али је чуо хице, он је сведок с лица места – истиче Марковић.

Он додаје да се, реално гледано, са оснивањем комисије закаснило десетак година, јер је данас мало живих важнијих актера тог догађаја. Марковић је лично разговарао са кћерком тужиоца у процесу Михаиловићу, која му је рекла да „о томе не зна ништа”. Ни недавно сведочење бившег шефа Службе државне безбедности Београда Душана Ступара, који је својевремено написао докторат о четницима и познавао је старију гарду Удбе, није бацило ново светло на случај.

– Лично мислим да је СДБ у време Слободана Пенезића Крцуна и Александра Ранковића чак и међу колегама пуштао гласине око места гроба генерала Михаиловића. Та служба је, ако се тако може рећи, добро обавила задатак, јер и данас трагамо за истином о погубљењу команданта ЈВуО. Ако питате како су Руси после приближног временског периода пронашли посмртне остатке породице Романов, а ми и даље не можемо да нађемо остатке генерала Михаиловића, мој одговор је да су Романови стрељани на брзину у хаосу грађанског рата, док је командант ЈВуО стрељан у време док је комунизам био у пуној снази, па су се и докази могли брижљивије уклонити – каже Марковић.

Упркос претрази више архива, записник о стрељању, на којем би морала бити наведена и локација – није пронађен. Занимљиво да су у поседу Безбедносноинформативне агенције личне ствари генерала Михаиловића, фотографије команданта ЈВуО са припадницима Озне који су га ухапсили, нема „само” податка где су посмртни остаци Михаиловића. После Брионског пленума и кадровских промена у СДБ Србије и Југославије, указују прикупљени подаци, уништено је доста документације међу којом и она о Михаиловићу. На основу исказа једног сведока постоји могућност да је део те документације, током обрачуна међу Брозовим безбедњацима, завршио у поседу СДБ-а других југословенских република.

– У јавности су се створила по мом мишљењу нереална очекивања да ћемо истину о погубљењу команданта ЈВуО пронаћи у британским архивама. Испоставило се да је британска амбасада у Београду није имала примарне податке о суђењу Михаиловићу, већ је процес повремено пратио аташе за културу чији извештаји могу бити корисни у процесу рехабилитације Михаиловића, али не и у проналажењу његових посмртних остатака. Сматрам да ако би се у неким архивама и могао пронаћи неки податак онда би то пре био архив совјетске тајне службе НКВД – објашњава Марковић.  

М. Галовић

---------------------------------------------

Још један позив сведоцима

Др Слободан Марковић истиче да ће рад комисије бити настављен док се не пронађу посмртни остаци Михаиловића или док се не провере сви расположиви подаци. Он каже да намера комисије није да прави ревизију Другог светског рата и позива још једном све које имају сазнања која би могла помоћи да се јаве комисији.

– Можда има оних који мисле да ће ћутањем спречити стварање мита о Михаиловићу. Биће управо супротно, ако се не пронађу посмртни остаци ојачаће култ команданта ЈВуО. Наша жеља је само да се посмртни остаци предају породици и да се обави достојна сахрана генерала Михаиловића – каже Марковић.