Многи ће рећи да је прехлада банална бољка, али они који имају повишену температуру, кашљу, цури им нос и боли их грло, па још и изостају с посла, за ово „ванредно” здравствено стање треба да припреме од 800 до 8.000 динара. Наравно, овај износ варира зависно од тога да ли смо се одлучили да прехладу одлежимо с пет дана боловања или да је „носимо на ногама”, као и од тога да ли ћемо се лечити препаратима који обећавају брзо излечење или ћемо се одлучити за домаћу терапију – чајеве, облоге и основне лекове, уз воће и чорбице.

Колико нас кошта прехлада у ове хладне дане?

Др Милица Николић-Урошевић, специјалиста опште медицине у београдском Дому здравља „Врачар”, каже како за прехладу грађани не могу да добију било какав лек на рецепт. Лек уз књижицу следује само у случају да се прехлада искомпликује и ако лекар утврди да је узрок бактеријска инфекција и препише антибиотик. Тада ћете платити само партиципацију од 50 динара за посету лекару и 50 динара за кутију лека, уз претпоставку да се за тај медикамент не плаћа учешће у цени антибиотика. Учешће, иначе, понекад износи и око 500 динара.

– Код обичне прехладе довољни су чај од коприве, липе или хибискуса, препоручује се свеже воће и пуно течности. Не мора се пити само сок, боље је узимати супе и чорбе. Ако се јави температура помаже „фебрицет” или „парацетамол” који кошта само 20 динара. Значи, лечење не мора да буде скупо, али има оних који дају читаво богатство за разне рекламиране препарате – каже докторка Николић-Урошевић.

Она објашњава да је непотребно дати новац и за разне шарене дражеје и пастиле за бол у грлу: довољан је узимати „пантенол” у облику ориблета који обложи слузокожу.

„Фебрицет” (10 таблета) кошта 20,36 динара, „аспирин”, с додатим, шумећим витамином Це је 326 динара, док обичан у таблетама од 500 милиграма кошта 193 динара. „Аспирин” у дози од 300 милиграма (као некадашњи „андол” или „мидол”) кошта 198 динара. Они који верују обећањима да ћемо већ сутрадан бити на послу, за пет кесица „колдрекса” треба да издвоје 139 динара, а за 12 таблета 245 динара, што је довољно за један или један и по дан лечења. За осам кесица „фервекса”, које ћемо растворити у топлој води, треба издвојити 412 динара, док исти препарат с додатком шећера кошта 330 динара. „Пантенол” таблете против бола у грлу (20 комада) коштају 201 динар, а 24 комада дражеја за сисање „неоангин” или „стрепсил” око 400 динара.

Магистар фармације Милана Дучић, руководилац  Центра за информације о лековима „Апотека Београд”, каже да има све више грађана који неће да гутају обичне него желе шумеће таблете или грануле које се размуте у води , а основни лек у свим тим препаратима је „парацетамол”.

– Не морамо дати 2.000 динара за многобројна помоћна лековита средства само зато што смо два пута кинули. Нормални људи сачекају да виде развој симптома и не купују самоиницијативно, али то је ствар индивидуалног приступа како ћемо се лечити – каже Милана Дучић.

Капи за нос које производи „Апотека Београд”, „нафазол”, коштају 88 динара, а „олинт” у спреју – 230 динара. Сирупи за кашаљ које такође производи „Апотека Београд” и продају државне апотеке – од јагорчевине или белог слеза коштају 126, односно 120 динара. Тренутно популарни сируп за кашаљ фирме „бронхоклир” је скупљи: сируп за искашљавање кошта од 415 до 506 динара.

У државним апотекама кажу да старији суграђани најчешће купују комбиновани прашак против болова: 10 кесица за 50 динара или витамин Це у кесицама за 73 динара, док „бруфен” од 400 милиграма кошта 157 динара.

Наравно, без чајева нема излечења, а цене се за 20 филтер кесица крећу од 30 динара( за нану „на акцији”) до 110 динара за оне финије. Страни чајеви коштају од 200 до 400 динара.

Да би се победила прехлада неопходно је и свеже воће, добра исхрана, сокови… Килограм лимуна кошта 90 динара, грејпфрута 100, поморанџи 75 динара, ананас је 120, а мандарине 130 динара. Јабуке су од 70 до 150 динара. Нема добре супе без розбратне или кокошке, а њих је тешко наћи испод 500 динара, уз везу зелени која је од 65 до 80 динара.

Врло битан елемeнт ове рачунице је и колико ће нам одбити од плате ако узмемо боловање.

– Боловање у случају прехладе није неопходно, али у случају вирусне или бактеријске инфекције је препоручљиво. За лагану вирусну инфекцију довољно је седмица. Данас је најскупље бити болестан – каже др Милица Николић-Урошевић.

Рачунато према просечној бруто заради у републици за децембар, која је износила 61.116 динара (нето 43.887), за пет дана одбија се 4.600 динара.

Оливера Поповић