Фотографија која је пронађена у архиви БИА на којој је Драгољуб – Дража Михаиловић са лисицама на рукама аутентична је, тврди за „Политику” историчар Бојан Димитријевић, члан Комисије која испитује чињенице у вези са погубљењем и сахраном команданта Југословенске војске у отаџбини. Према његовим речима, аутентичне су и фотографије Николе Калабића, у то време једног од кључних људи Удбе.

– Државној комисији мора да се верује. Лично сам видео фотографије, оне неће бити упоређиване са другом историјском грађом. Апсолутно тврдим да су аутентичне у смислу људи који се на њима налазе, њиховог изгледа… Мислим да су оспоравања у вези са фотографијама крајње неозбиљна. Државна комисија треба да има ауторитет и ми својим научним и другим знањима стојимо иза њега – рекао је Димитријевић.

Према речима Живојина Алексића, сталног судског вештака за документа, рукописе и остала криминалистичка вештачења, најпоузданија је идентификација особе помоћу увета. Према његовим речима, ако постоји фотографија на којој је особа из профила, идентификација може да се уради веома успешно. Он, међутим, није желео да коментарише аутентичност фотографија објављених у нашим новинама с обзиром на то да не поседује њихове оригинале.

– Уво, преко кога се најуспешније обавља идентификација особа, има 50 ознака. Идентификација се, поред ува, може радити и преко симетричне фотографије где се мери одстојање од доње усне до врха браде или испод носа до врха доње усне. Овакав начин идентификације особе је апсолутно тачан. На овај начин рађена је и идентификација особа које су за време рата починиле злочине због којих су касније одговарале пред судом – објашњава Алексић.

Поред поменутих фотографија и писама које је Михаиловић писао Калабићу, а које је наш лист објавио протеклих дана, Безбедносноинформативна агенција доставила је Републичком јавном тужилаштву и документе из којих се јасно види да су припадници Службе државне безбедности, шездесетих година прошлог века, у неколико наврата отварали касе са документацијом из архивског фонда и уништавали је. Чланови Комисије верују да су међу уништеним документима били и они у вези са хапшењем и ликвидацијом команданта Југословенске војске у отаџбини.

У записницима и белешкама које је БИА доставила РЈТ потврђује се да је из архивског фонда СДБ уништена документација „која је у датом политичком тренутку представљала баласт за Службу”. Тако се у белешци Групе за документацију и евиденцију СДБ од 19. маја 1969. године наводи да је тада уништена целокупна документација, подаци за лица којима се Служба бавила, материјал у вези са разним акцијама ДБ, већи број скрипата намењених за курсеве СДБ и картотека о непријатељским и на смрт осуђеним колаборационистима окупатора.

„Није искључено да је приликом уништавања ових материјала уништена и друга документација, да није било груписања материјала по регионима, тематици, периодици. Није искључено ни да је неки од важних материјала који се налазио код оперативаца у брзини одвојен за уништење”, наводи се у документу достављеном тужилаштву.

Записници, састављени 14. и 31. јула 1966. године, указују да су касе са архивским материјалом отваране, затваране, а потом и запечаћене. Тако се у овим документима тврди да је једна од отвараних каса била празна, док су из друге, између осталог, узети „Материјали са примедбама друга Ранковића”. Касе су потом, како се наводи у актима, печаћене, и то тако што су повезиване канапом преко кога је стављен печатни восак.

Са поменутим белешкама и записницима, у архиви БИА пронађено је и на десетине депеша које говоре о комуникацији групе која је била задужена за хватање Драгољуба Михаиловића и централе Озне за Србију и Београд. Највећи број депеша је из периода од неколико дана пре хапшења команданта Југословенске војске у отаџбини и говори о акцијама које је Озна планирала како би остварила свој циљ.

Већина депеша, од којих су неке писане руком, а неке на писаћој машини, потписана је са Марјан. Међу документацијом налазе се и депеше које је псеудонимом Чика Пера потписао Никола Калабић.

Тако се у једној од депеша наводи да се 3. марта 1946. године „појавила четничка петорка на челу са Будимиром Гајићем у засеоку Даниловићи. Били су у кући Станимира Симоновића у намери да истог опљачкају…”