Министарство рада и социјалне политике затворило је приватни старачки дом „Хоризонти” у селу Раковица у подножју Авале из кога је 11. августа нестала Мирјана Зима (63) која до данас није пронађена, а против власника дома Љубише Лазаревића и запослених у овој установи која је седам година радила без дозволе биће поднете прекршајна и кривична пријава. Овај нелегални старачки дом добио је трајну забрану рада и наредбу да отпусти све своје кориснике, а увидом у њихове досијее инспектори Министарства рада и социјалне политике дошли су до закључка да ниједна особа није била под старатељском заштитом, иако се ради о веома старим и дементним особама, а постоје индиције да је Мирјана Зима била злостављана од стране другог корисника дома.

Према речима Нене Дармановић, инспекторке у Министарству рада и социјалне политике, и у овом случају важи метафора о врху леденог брега, с обзиром на то да је само у току протекле године затворено 25 илегалних домова за старе особе, чији оснивачи никада нису поднели захтев за оснивање, а број непријављених старачких установа измиче свим статистикама и претпоставкама.

– Ми за њихово постојање сазнајемо путем реклама, лифлета и малих огласа у којима они нуде своје услуге или на драстичнији начин – када у јавност доспе прича о драстичном кршењу људских права њихових корисника. Будући да Министарство рада и социјалне политике има веома строге критеријуме за отварање приватних домова за старе, њихови власници трче административни маратон кроз прописе и сналазе се тако што дом региструју у Агенцији за привредне регистре као установу за смештај и боравак, као што је то урадио и власник дома „Хоризонти”. Или га региструју код Министарства економије као установу која се бави туристичком или угоститељском делатношћу. Примера ради, од укупног броја домова затворених у прошлој години, трећина њих су били регистровани као пансиони који пружају услуге дневног боравка – објашњава Нена Дармановић.

Месечна „чланарина” за место у државном дому износи од 20.000 до 40.000 динара. Смештај старих особа у приватним домовима месечно кошта од 300 до 500 евра, у зависности од локације и врсте услуге која им се нуди у овој установи.

– Постоји правилник који стриктно прописује услове рада и број запослених у дому за старе – примера ради, ако дом има до 50 корисника, мора запослити једног социјалног радника, једну неговатељицу, једну куварицу, једног радника у кухињи и једног административног радника јер је у питању 24-часовна нега о корисницима ове установе. Међутим, оно што се у пракси често дешава јесте да власници ових домова рентирају неку породичну кућу која нема основне услове за смештај и негу старих особа и запосле неколико медицинских сестара и неговатељица, а то је недовољно за квалитетну стручну бригу о старима. Надзор над стручним радом приватних домова врши Републички завод за социјалну заштиту којима смо ми доставили списак регистрованих приватних домова за старе и они одлазе у редовне контроле ових домова – објашњава наша саговорница.

Нена Дармановић истиче да је једна од основних разлика између приватних и државних домова у томе што је приликом смештаја особе у државну установу неопходна њена сагласност, док у приватним домовима сагласност даје она особа која смешта стару особу.

– Приликом смештаја у државни дом увек је неопходна изјава воље онога ко се смешта у дом, осим ако се та особа не налази под старатељством, односно није у стању да одлучују о својим поступцима. На жалост, веома су честе злоупотребе од стране сродника, комшија и познаника који са старим особама склапају уговоре о доживотном издржавању и након тога их смештају у дом, а било је случајева и да стручњаци центара за социјални рад и власници илегалних домова склапају ове уговоре са старима. Запослени у једној медицинској установи, који су по природи свог посла у контакту са старим особама, склапали су са њима ову врсту уговора која им је омогућавала да преузму стан особе која се смешта у дом и отварали су приватне домове, како би лако дошли до имовине ових особа – наглашава инспекторка Министарства рада и социјалне политике, која додаје да је у државним установама строжа контрола и ове злоупотребе нису толико честе, док је код приватника маневарски простор за злоупотребе неупоредиво већи, јер се „прескаче” Центар за социјални рад, а особе које се смештају у дом не питају се за сагласност.

Катарина Ђорђевић

-----------------------------------------------------------

У државним домовима око 7.000, у приватним 1.019 места

У Србији постоји 41 установа социјалне заштите која пружа смештај старим особама – то су геронтолошки центри, домови за смештај пензионера и старих особа и домска одељења при центрима за социјални рад и у њима је смештено око 7.000 старих особа, од којих се 1.200 налази у Београду. Будући да се на место у дому чека веома дуго, и да слободних места углавном има у домовима у унутрашњости Србије, многи предузетници су дошли на идеју да узму у закуп велике породичне куће и у њима отворе приватне домове за старе – само у току ове године поднето је десет захтева за отварање старачких домова.

Према евиденцији Министарства рада и социјалне политике у нашој земљи регистрована су 44 приватна дома за старе особе, од којих се 37 налази у централној Србији, а седам у Војводини. Укупни смештајни капацитет свих приватних домова је 1.019 особа.