Ministarstvo rada i socijalne politike pokrenulo je hitan nadzor nad stručnim radom odeljenja Centra za socijalni rad Savski venac zbog slučaja petnaestogodišnje Anđele za koju se sumnja da ju je otac Slobodan M. (63) zlostavljao. Ovaj centar bio je zadužen da prati Anđelin boravak u porodici, posle odlaska iz Doma za decu i omladinu ometene u razvoju „Kulina” u koji je bila smeštena sa dijagnozom umerene mentalne retardacije.

– Konstatovano je da praćenje maloletne A. M. nije bilo planirano, da nije postupano u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i osnovnim standardima stručnog rada i da su izostale neophodne mere intervencije u proceni njenih potreba i potreba ostale dece u ovoj porodici i preduzimanju urgentnih mera njihove zaštite. Od 2005. godine potpuno je izostalo praćenje stanja u porodici, pa je zbog toga Ministarstvo zatražilo od Gradskog centra za socijalni rad da hitno pokrene postupak utvrđivanja disciplinske odgovornosti kod zaposlenih u Centru za socijalni rad Savski venac– izjavila je za „Politiku” Ljiljana Lučić, državni sekretar za socijalnu politiku u Ministarstvu rada i socijalne politike.

Devojku, zaštitno lice čuvene kampanje iz 2000. godine za poboljšanje kvaliteta života štićenika Doma „Kulina”, otac je izveo iz ove ustanove 2001. godine, a sedam godina kasnije kćerka je pobegla od kuće. Otac je prijavio njen nestanak i policija je pronašla petnaestogodišnjakinju prošlog četvrtka u žbunju u beogradskoj Borskoj ulici, a posle zbrinjavanja Anđela je ispričala socijalnim radnicima da ju je otac seksualno zlostavljao.

Ona je sada smeštena u Centar za urgentno zbrinjavanje zlostavljane dece pri Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu i s njom radi tim stručnjaka. MUP Srbije i nadležni organi utvrđuju činjenice u vezi sa sumnjama o seksualnom zlostavljanju devojčice, objašnjava Ljiljana Lučić.

– Porodica u kojoj je živela maloletna devojka je bila rizična, s njima je moralo redovno da se radi i ne postoji izgovor, poput onog o manjku radnika, za takav propust. Nadležne službe razmatraju i sudbinu ostale Slobodanove dece – objašnjava Lučićeva.

Od kada je otac dobio starateljstvo nad devojčicom i odveo je u Beograd socijalni radnici su intenzivno pratili i stalno posećivali ovu porodicu, ali kako je godinama stanje bilo isto, po proceni socijalnih radnika normalno, posete su bile ređe, objašnjava Vanja Govorko, pi-ar Gradskog centra za socijalni rad.

– Bilo je poseta i posle 2005. godine, ali su bile ređe nego u početku. Nije bilo indikacija za zlostavljanje. Iako su imali minimalne uslove za život, oni nisu bili nehumani– kaže Govorko.

Nadležni iz Centra za socijalni rad Savski venac uspeli su da pronađu i devojčicinu majku, Džemilu Z., koja je porodicu napustila pre nekoliko meseci. Ona je ispričala socijalnim radnicima da je imala utisak da otac vodi računa o deci, a na kćerki nije primećivala tragove zlostavljanja.

– Anđelina porodica koja živi u udžerici dobila je stan od opštine Savski venac, ali su ga oni prodali i ponovo se vratili u udžericu. Navodno se nadaju da će se na tom mestu graditi neka zgrada i da će ponovo dobiti stan u zamenu za svoju sadašnju kuću – ispričala nam je Govorko.

Anđela je izazvala medijsku pažnju i pre osam godina. Zahvaljujući kampanji čije je zaštitno lice bila, prikupljeno je tada nekoliko miliona nemačkih maraka, a Dom u kojem se malter gulio sa zidova, gde su deca išla prljava i polubosa po neugrejanim prostorijama i mračnim hodnicima, doveden je u pristojno stanje i uslovi za boravak u njemu postali su mnogo humaniji. Novinarima koji su decembra 2001. godine posetili „Kulinu” medicinske sestre su pričale da Anđelini roditelji ne žele da je vrate kod njih i da za vreme njenog boravka u domu nisu zvali da pitaju za nju sve do popularne reklame. Pretpostavlja se da je upravo ta popularnost navela oca Slobodana da uzme kćerku iz doma, budući da se takvi slučajevi retko dešavaju i da je Anđela jedna od svega 14 štićenika koji su u poslednjih 25 godina napustili dom.

– Neuporedivo je veća zloupotreba dece ometene u razvoju nego mališana iz opšte populacije. Oni su češće meta fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja, u porodicama u kojima žive ima tri do četiri puta više porodičnih konflikata, bračnih problema, češća je pojava alkoholizma kod roditelja nego u ostalim porodicama. Ovu decu neretko zloupotrebljavaju u medijske ili političke svrhe – kaže Aleksandar Jugović, docent na predmetima socijalna patologija i sociologija marginalnih grupa na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Porodicama u kojima je jedan ili više članova psihički ometen u razvoju treba šira podrška društva, bolja edukacija roditelja, ali i javnosti o problemima s kojima se sreću. Iako su ove porodice neretko ugroženije i osetljivije od ostalih, Jugović ističe da je najčešće za dete najbolje da bude smešteno u biološku porodicu i da se socijalne ustanove trude da, ako je to moguće, brigu o detetu povere roditeljima.

–– Ako to nije moguće, traži se staratelj iz porodice, pa ako to ne uspe, hranitelj, a smeštaj u socijalnu ustanovu je poslednja mera kada nema drugih mogućnosti – kaže Jugović.

Socijalni radnik, psiholog i pedagog procenjuju da li su roditelji ili hranitelji sposobni da se staraju o detetu ometenom u razvoju, pa iako postoje određeni univerzalni i pravno-normativni kriterijumi, svaki slučaj se posebno razmatra kako bi se procenilo šta je najbolje za dete.

– Radi se na tome da u specijalnim ustanovama ostane što manji broj dece, da one više ne budu glomazne i da budu humanije i prijatnije za boravak. Postoje teški slučajevi kada dete može biti smešteno samo u specijalnu ustanovu, ali se radi na tome da svi koji mogu da žive u porodičnom okruženju tu i budu, jer je to prirodnije mesto za odrastanje – kaže Jugović, ističući da socijalnih radnika nema dovoljno da pokriju mnogobrojne probleme društva.