Бројно стање грађана Србије, 30. јуна прошле године, износило је 7,3 милиона људи. У студији Републичког завода за статистику, из које је узет овај податак, наводи се да је природни прираштај у нашој земљи и у 2009. био негативан. Умрлих житеља било је више за 33.701 од рођених. Толико становника, према истом извору, приближно има Ивањица. Прошле године с демографске карте Србије избрисана је једна. Ивањица по Ивањица мање и, ако не буде боље или горе, становништва ће у нашој држави нестати за приближно 218 година – два века плус пунолетство до „фајронта”.

Суморан је поглед на демографску мапу домовине. Тамном бојом означене су регије у којима више људи умре него што се роди. Црни се читава земља, осим неколико светлих тачака са израженим наталитетом. То су Нови Сад, Сјеница, Тутин, Нови Пазар, Прешево, са околином, и престоничке општине Сурчин, Земун и Чукарица. Београдска Палилула, уз врањски и бујановачки крај, успева да одржи нулти прираштај. И то је све.

Некада је просек поправљала демографска експлозија на Косову и Метохији, али у овој студији података са тог подручја – нема. Београђана је, каже статистика, лане било 1,6 милиона. Престоница се још некако држи, јер је прошле године у збиру остала празнија за „само” 2.219 душа. Толико о „двомилионском велеграду који се шири”.

На неславном „победничком постољу” међу општинама са најнегативнијим природним прираштајем, „злато” осваја Врачар, „сребро” – Вождовац а „бронза” одлази у Нови Београд.

Рачуница о 218 година до „гашења светла” ипак је олаки закључак, јер у обзир треба узети непредвидивост природног прираштаја становништва, али и механичког, односно – миграција. Љиљана Секулић, демограф Завода, каже да број становника зависи, осим од разлике наталитета и морталитета, и од односа броја особа које трајно улазе у земљу или излазе из ње.

– Пројекције становништва рачунају се на основу искустава других земаља и постојећих тенденција. То значи да, ако говоримо о досељавању у Србију, треба имати у виду да се очекује да после уласка наше земље у Европску унију, дође до већег прилива имиграната. Слични процеси догађали су се и у другим земљама пошто су постале чланице ЕУ – наглашава Секулићева.

Особе које дођу у Србију и добију овдашње држављанство, улазе у списак становништва наше земље. Повећању броја популације, бар на папиру, тако ће допринети и решавање статуса расељених са Космета.

Деведесетих година минулог века развила се „школа мишљења” која је тврдила да су „Срби народ најстарији”. Њихове параисторијске ставове наука о прошлости је одбацила, али их је, у другачијем значењу, потврдила демографија. Просечни грађанин Србије има 41 годину, што нас сврстава међу највремешније европске популације. Незванична предвиђања демографа показују да ће средином овог века радно способног становништва бити мање за пет до осам одсто а да ће отприлике сваки четврти становник Србије имати више од 65 година.

Минуле године повећало се очекивано трајање живота у односу на деценију раније. Мушкарцима се „прогнозира” да ће доживети 71 годину, а жене 76.

Прошле године највише се умирало од болести крвотока и обољења дисајних органа. На листи најчешћих узрочника смрти су и повреде, тровања и последице спољних фактора, болести органа за варење, жлезда са унутрашњим лучењем и поремећаји исхране и метаболизма. Животе су често односили и тумори.

М. Симић-Миладиновић

Д. Буквић