Друштво

Срби већ 165 дана у либијском затвору

Петорица наших грађана, заробљених током сукоба у Либији, дали су изјаву истражном судији, а конзул Србије се уверио да су добро

За­ро­бље­ни Ср­би ко­ји че­ка­ју од­лу­ку но­вих ли­биј­ских вла­сти су: Зо­ран Ни­ко­лић из Ла­за­рев­ца, Ми­ло­рад Ју­нић из Ло­зни­це, Ми­лић Мар­ти­но­вић из Аран­ђе­лов­ца, Во­ји­слав Ни­ћи­фо­ро­вић из Бе­о­гра­да и Не­дељ­ко Ми­ла­но­вић из Ла­за­рев­ца. Њи­хо­ву је­ди­ну за­јед­нич­ку фо­то­гра­фи­ју је до са­да об­ја­ви­ла „Ком­со­мол­ска прав­да”.

 – Нисмо се чули телефоном дуже време. Наш конзул их је обишао и јавио нам да су добро. То је наш јединац, његова мајка и ја једва преживљавамо – каже за „Политику” отац једног од младића, молећи се да ће нове либијске власти ослободити његовог сина и другове.

Прошло је нешто више од пет месеци од када су петорица српских држављана заробљена у паклу грађанског рата у Либији, али је њихова судбина и даље неизвесна. Представници наше амбасаде их редовно посећују у затвору у Зинтану, где је, после хапшења, пребачен и Гадафијев син Сеиф ал Ислам.

Иако су тадашњи побуњеници, а садашњи представници нових либијских власти, приликом хапшења, 12. августа 2011, осумњичили петорицу српских држављана да су ратовали на страни снага пуковника Гадафија, њихов правни статус је, заправо, све време нејасан. Да ли је против њих подигнута било каква оптужница, да ли су они ратни заробљеници?

У Министарству спољњих послова рекли су за „Политику” да је прошле недеље наш конзул посетио наше грађане у притвору затвора у Зинтану, да им је однео неопходне ствари и да се уверио да су добро.

– Наше грађане у притвору је посетила делегација Црвеног крста из Женеве како би се уверила да се с њима поступа добро, а пре две недеље, они су дали изјаву истражном судији – истакао је „Политикин” извор из врха српске дипломатије, сматрајући да је тренутно најзначајније да се пажљивим дипломатским напорима обезбеди да се наши грађани коначно нађу на слободи.

Отац једног од њих не зна да ли је подигнута оптужница против његовог сина и другова, бојећи се да би свака непажљива реч могла само да отежа положај његовог јединца.

– Чујемо се повремено с родитељима осталих заробљеника, заједнички делимо нашу тугу и муку. Како одмиче време, све је теже. А опет, свакога дана очекујемо добре вести. Дани су тешки, али морамо издржати. Све је ово као ружан сан – прича несрећни отац.

Његов син је почетком августа прошле године први пут у животу напустио Србију, упуштајући се, касније се испоставило, у непромишљену авантуру, покушавајући да заради новац у далекој земљи, у којој букте немири. 

У репортажи руског листа „Комсомолска правда”, чији су репортери случајно открили драматично путешествије наших грађана, забележена је исповест њих петорице који су допутовали у Триполи како би радили на поправци оштећене инфраструктуре током жестоких борбених дејстава. Они су оспоравали било какво учешће у борбама на Гадафијевој страни.

Државни званичници Србије демантовали су у више наврата сумње нових либијских власти да су се на страни свргнутог пуковника борили српски плаћеници. 

-------------------------------------------------

Затвореници

Заробљени Срби који чекају одлуку нових либијских власти су: Зоран Николић из Лазаревца, Милорад Јунићиз Лознице, Милић Мартиновић из Аранђеловца, Војислав Нићифоровић из Београда и Недељко Милановић из Лазаревца. Њихову једину заједничку фотографију је до сада објавила „Комсомолска правда”.

А. Апостоловски
објављено: 25.01.2012

Последњи коментари

nije bitno | 25/01/2012 16:33

Ako im zelis povratak kuci, onda ne lupetaj, jer nemas pojma..vidi se da si zao covek, trombe..

Гаврило Симић | 25/01/2012 20:44

Тромбе из изложеног види се да си зао човек.Не суди ником јер то право има смо Бог.

Tromb . | 26/01/2012 18:51

@nije bitno, gavrilo simic
Bio ja zao ili ne to je realnost i cinjenice koje su poznate javnosti. Bog sudi svima, ali pravda mora da bude dostizna i na zemlji. Svako neka sudi u svome ataru. Ima indicija z aistragu i ponavljam da u haoticnoj Libiji prepunoj nasilja svake vrste, ovi ljudi mogu jos da budu sredcni sto nisu prosli kao desetine hiljada crnih afrikanaca koji su se zatekli u Libiji pri kraju rata protiv Gadafija. Kommentari bez argumenta i kvalifikacija su samo odraz nemoci, e pa kad skupite argumente pisite.