Друштво

Србија 90 година у Женеви

Наша земља, једна од утемељивача, обележава девет деценија од успостављања сталног представништва у Друштву народа, претечи Уједињених нација

Угљеша Звекић

У овој години се навршава девет деценија од успостављања сталног представништва Србије у Друштву или Лиги народа, претечи Уједињених нација, основаном 1920. у сагласју с Версајским споразумом из 1919. којим је званично окончан Први светски рат.

Облетница за памћење, каквом се може похвалити мало која држава: Србија је међу првих 16, истина под именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, још 1921. установила своје стално представништво у Женеви.

Отварању дипломатске мисије у једном од четири данашња главна седишта ОУН у свету претходило је урезивање имена наше земље у спискове покретача три угледне интернационалне организације: Међународног телеграфског савеза (касније Међународне уније за телекомуникације) 1866, Светског поштанског савеза 1874. и приступања Српског друштва Црвени крст Женевским конвенцијама 1876, само месец дана после окупљања у Београду.

Песник тананих рима Јован Дучић најкраће је од свих представљао своју отаџбину у Друштву народа, због лажне оптужбе да је извесну мештанку „сумњивог морала” оставио у другом стању. Први дипломата Краљевине Југославије кратко се у том почасном звању скрасио у граду у којем је готово шест година на високим школама изучавао филозофију и социологију.

Данас у престоници истоименог кантона нашу државу у око 40 тела, канцеларија, агенција и невладиних организација – што се стручно назива мултилатерална дипломатија – заступа амбасадор др Угљеша Звекић са својим сарадницима, баштинећи делом необично плодну и узбуркану повест међународних веза у минула два столећа.

Наш саговорник подсећа да је присуство Србије још с почетка 20. века (данас своју сталну мисију има 170 чланица УН) од посебног значаја, јер је „Женева била једино седиште универзалне светске мултилатералне организације”. Стварањем Уједињених нација настала је извесна децентрализација, зато што су се регионалне комисије, специјализоване агенције и друга представништва раширила по градовима широм света (Париз, Бон, Адис Абеба, Мадрид, Лондон, Бангкок, Сантјаго и тако редом).

Српски изасланици у самој Женеви суочени су с веома сложеним и разуђеним изазовима, јер учествују у заседањима и расправама десетина међународних тела – Светске трговинске организације, Светске здравствене организације, Светске организације за интелектуалну својину, Интерпарламентарне уније, Савета за људска права, Европског центра за нуклеарна истраживања и да не набрајамо.

У већини случајева, свакако, у саставу специјализованих делегација које стижу из Београда.

Деведесетих година, у време трагичних сукоба на подручју бивше Југославије, мисија СРЈ била је суспендована. Изнова је обновљена накнадним пријемом у Уједињене нације 2000. за које је Србија, као историјска наследница свих претходних Југославија (краљевине и републике), међу првима положила камен-темељац. А са још 15 држава (Аргентина, Аустрија, Канада, Кина, Колумбија, Куба, Финска, Мађарска, Иран, Ирска, Јапан, Летонија, Пољска, Португалија и Румунија) пре многих и отворила своје стално представништво у Женеви.

И то је непобитна чињеница, остало се може сагледати у духу старолатинске крилатице, за ову прилику малчице преиначене: Ново време, нови обичаји.

Станко Стојиљковић

-----------------------------------------------------------

Иво Андрић био дипломата у Женеви

За првог шефа Сталне делегације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, према речима др Угљеше Звекића, постављен је др Милутин Јовановић, истовремено посланик у Швајцарској у Берну, који се вратио на исти положај после опозива Јована Дучића. И Константин Фотић је два пута обављао ову дужност, а 1946. на суђењу Дражи Михаиловићу осуђен је 20 година робије у одсуству (рехабилитован 2006).

У то време (али краће) први секретар Краљевине Југославије био је нобеловац, писац и дипломата Иво Андрић (ове године навршава се пола века од доделе Нобелове награде).

Министар иностраних дела Момчило Нинчић председавао је годину дана Генералном скупштином Друштва народа, доцније осуђен у судском поступку против Драже Михаиловића на осам година (рехабилитован 2006).

У име ФНРЈ први је послат истакнути дипломата Салко Фејић, а Србију од 2009. представља др Угљеша Звекић.

објављено: 07.06.2011