Oko osamdeset novinara prijavilo se za praćenje rasprave o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, velelepnom zdanju, zadužbini američkog milionera škotskog porekla Endrjua Karnegija.

Na otvaranju se pojavila polovina. Velike svetske televizijske mreže Bi-Bi-Si ili Si-En-En, čini se da su sledile stav svojih država da je pitanje Kosova rešeno i da zato nema razloga za angažovanje velikih ekipa ili za „živo” izveštavanje iz Međunarodnog suda pravde. Situacija, dakle, potpuno različita od početka suđenja Radovanu Karadžiću, pre oko mesec dana, kada se u susedstvo Karnegijeve zadužbine, Haški tribunal, sjatilo sve što se zove televizijom, a izveštavanja uživo nisu prestajala. Sasvim očekivano u Međunarodnom sudu pravde pojavilo se najviše novinara iz Srbije i sa Kosova, a društvo su im pravili novinari vodećih svetskih novinskih agencija.

Novinari u mraku

Zbog velikog broja zemalja učesnika u raspravi novinarska soba u samom sudu, data je na korišćenje državnim delegacijama, a novinari su smešteni u šator pored suda odakle su pratili prenos iz sudnice. Dva nestanka struje tokom prva dva dana rasprave (kao i nedostatak grejanja) izazvali su negodovanje izveštača a duhovitiji su pitali da li nestanak struje simbolizuje „sumrak međunarodnog prava”. Raspravu o proglašenju nezavisnosti direktno su prenosile tri televizije sa Kosova, „jer nam je to važno”, objasnio je jedan od kolega. Istovremeno, nijedna televizija iz Srbije to nije učinila. Signal iz Međunarodnog suda pravde je besplatan i može ga uzeti svaka kuća koja se akredituje i koja obezbedi reportažna kola da sliku iz sudnice putem satelita proslede do krajnjeg odredišta. Televizije to obično rešavaju angažmanom lokalnih ekipa koje za dnevni rad naplaćuju od 1000 do 1500 evra. A nije da se nije imalo šta videti u direktnom prenosu. Profitirali bi, između ostalih, studenti prava u Srbiji (u pauzi protesta možda), kojima je mogla biti ponuđena jedinstvena prilika da uživo vide i čuju eksperte međunarodnog prava čije knjige čitaju kao štivo na studijama. Na primer, članove delegacije Srbije Marsela Koena, Malkoma Šoa ili Andreasa Cimermana. Cimerman, profesor sa univerziteta u Berlinu, zastupao je Srbiju u svim procesima pred međunarodnim sudom pravde. Tokom izlaganja u utorak upitao je sud da li će se dozvoliti da svet shvati mirovne misije UN-a kao prethodnicu secesiji teritorije na kojoj se te misije uspostavljaju? Osim Srbiju Cimerman je zastupao i Rusiju u kratkom sporu sa Gruzijom, koji je vođen posle ruske intervencije u toj susednoj državi.

Svetska pravnička elita

 Tridesetak studenata Univerziteta u Švajcarskoj došlo je u Hag da i u sudnici sluša svog, očigledno omiljenog profesora Marsela Koena. Argentinac, ekspert za pitanja međudržavnih granica i graničnih sporova na čelu je Katedre sa pravo Ženevskog instituta za međunarodne studije. Ništa manje nije upečatljiva ni biografija trećeg stranca u delegaciji Srbije, Britanca Malkoma Šoa koji je ugledni pravnik sa titulom kraljičinog advokata, a bavio se pitanjem državnih granica u svim kriznim regionima u svetu od Bolivije do Kipra. Svojevremeno ga je Vrhovni sud Kanade angažovao u procesu po zahtevu za otcepljenje Kvebeka. Nažalost, nijedan od ovih stručnjaka nije bio dostupan novinarima, osim za neformalni razgovor. Strani eksperti, istina je, nerado govore o tekućim predmetima ali i da su hteli nisu mogli, kao ni domaći članovi delegacije, ambasador Dušan Bataković, Saša Obradović i Vladimir Đerić, jer je kontakt sa medijima na sebe preuzeo ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji je prisustvovao iznošenju usmene argumentacije delegacija Srbije i Prištine.

Delegacija Kosova u sudu je imala poseban tretman, budući da nije država, članica Ujedinjenih nacija, već strana koja se u raspravu uključuje na poziv suda. Na stolu za kojim su sedeli Skender Hiseni i zastupnici Kosova, umesto imena države stajalo je „autori jednostrano usvojene deklaracije o nezavisnosti”. Ni Priština nije štedela u angažmanu eksperata. Predvodio ih je Majkl Vud, dugogodišnji savetnik britanskog Forin ofisa, jedan je od najiskusnijih međunarodnih stručnjaka koji su se bavili raspadom SFRJ. Vud je učesnik Dejtonske konferencije i pregovora u Rambujeu, pa se čini i logičnim što je u Hagu zastupao tezu da je Rambuje bio početak otcepljenja Kosova zbog klauzule „o volji naroda”, koja se našla u dokumentima sa tih pregovora.

Duel Rusija–SAD 8. decembra

Što se ostalih država tiče, čini se da su podelile uloge – na zemlje koje se ozbiljno pripremaju za raspravu i one koje dolaze gotovo pro forme. Nezvanična saznanja upućuju da će teret prave rasprave među zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova preuzeti Velika Britanija i Francuska, koje su za taj posao angažovale svoje najbolje kadrove. Britansku vladu predstavljaće Džejms Kraford, ugledni profesor Kembridža, dugogodišnji član UN-ovih komisija i foruma koji se bavio odgovornošću država, pravom na samoopredeljenje i više puta učestvovao u procesima pred Međunarodnim sudom. Zastupaće i Hrvatsku u tužbi protiv Srbije za genocid.

 Francuzi su posao proverili takođe ekspertu Alanu Peleu koji je zastupao Bosnu i Hercegovinu u sporu protiv Srbije za genocid. S druge strane, jedan od najobimnijih pisanih podnesaka protiv nezavisnosti sudu je uputila Argentina, čija je predstavnica Suzana Ruiz Čeruti, imala i veoma nadahnut nastup u sudnici, koji je posvetila „odbrani međunarodnog prava ali i Argentincima koji su poginuli u mirovnim misijama u bivšoj Jugoslaviji”.

U raspravi učestvuju i zemlje poput Saudijske Arabije, koje zapravo i ne iznose pravne argumente. Ambasador te zemlje u Holandiji Abdulah Alšagrud, izašao je za govornicu suda tek da kaže da Saudijci snažno podržavaju nezavisnost Kosova „jer je tako odlučio narod”. Kuriozitet dešavanja u Međunarodnom sudu pravde biće i nastup Kine, koja se prvi put pojavljuje pred Međunarodnim sudom. Kao šef delegacije pojaviće se Ksu Hankin, pravna savetnica ministarstva spoljnih poslova. Najveće interesovanje vlada za pravni duel Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, koji je planiran za 8. decembar. Dve zemlje, predvodnice blokova za nezavisnost Kosova i protiv njega, prvi put će ukrstiti stavove u sudu, i to posle više od 50 godina.