Око осамдесет новинара пријавило се за праћење расправе о легалности једностраног проглашења независности Косова у Међународном суду правде у Хагу, велелепном здању, задужбини америчког милионера шкотског порекла Ендрјуа Карнегија.

На отварању се појавила половина. Велике светске телевизијске мреже Би-Би-Си или Си-Ен-Ен, чини се да су следиле став својих држава да је питање Косова решено и да зато нема разлога за ангажовање великих екипа или за „живо” извештавање из Међународног суда правде. Ситуација, дакле, потпуно различита од почетка суђења Радовану Караџићу, пре око месец дана, када се у суседство Карнегијеве задужбине, Хашки трибунал, сјатило све што се зове телевизијом, а извештавања уживо нису престајала. Сасвим очекивано у Међународном суду правде појавило се највише новинара из Србије и са Косова, а друштво су им правили новинари водећих светских новинских агенција.

Новинари у мраку

Због великог броја земаља учесника у расправи новинарска соба у самом суду, дата је на коришћење државним делегацијама, а новинари су смештени у шатор поред суда одакле су пратили пренос из суднице. Два нестанка струје током прва два дана расправе (као и недостатак грејања) изазвали су негодовање извештача а духовитији су питали да ли нестанак струје симболизује „сумрак међународног права”. Расправу о проглашењу независности директно су преносиле три телевизије са Косова, „јер нам је то важно”, објаснио је један од колега. Истовремено, ниједна телевизија из Србије то није учинила. Сигнал из Међународног суда правде је бесплатан и може га узети свака кућа која се акредитује и која обезбеди репортажна кола да слику из суднице путем сателита проследе до крајњег одредишта. Телевизије то обично решавају ангажманом локалних екипа које за дневни рад наплаћују од 1000 до 1500 евра. А није да се није имало шта видети у директном преносу. Профитирали би, између осталих, студенти права у Србији (у паузи протеста можда), којима је могла бити понуђена јединствена прилика да уживо виде и чују експерте међународног права чије књиге читају као штиво на студијама. На пример, чланове делегације Србије Марсела Коена, Малкома Шоа или Андреаса Цимермана. Цимерман, професор са универзитета у Берлину, заступао је Србију у свим процесима пред међународним судом правде. Током излагања у уторак упитао је суд да ли ће се дозволити да свет схвати мировне мисије УН-а као претходницу сецесији територије на којој се те мисије успостављају? Осим Србију Цимерман је заступао и Русију у кратком спору са Грузијом, који је вођен после руске интервенције у тој суседној држави.

Светска правничка елита

 Тридесетак студената Универзитета у Швајцарској дошло је у Хаг да и у судници слуша свог, очигледно омиљеног професора Марсела Коена. Аргентинац, експерт за питања међудржавних граница и граничних спорова на челу је Катедре са право Женевског института за међународне студије. Ништа мање није упечатљива ни биографија трећег странца у делегацији Србије, Британца Малкома Шоа који је угледни правник са титулом краљичиног адвоката, а бавио се питањем државних граница у свим кризним регионима у свету од Боливије до Кипра. Својевремено га је Врховни суд Канаде ангажовао у процесу по захтеву за отцепљење Квебека. Нажалост, ниједан од ових стручњака није био доступан новинарима, осим за неформални разговор. Страни експерти, истина је, нерадо говоре о текућим предметима али и да су хтели нису могли, као ни домаћи чланови делегације, амбасадор Душан Батаковић, Саша Обрадовић и Владимир Ђерић, јер је контакт са медијима на себе преузео министар спољних послова Србије Вук Јеремић, који је присуствовао изношењу усмене аргументације делегација Србије и Приштине.

Делегација Косова у суду је имала посебан третман, будући да није држава, чланица Уједињених нација, већ страна која се у расправу укључује на позив суда. На столу за којим су седели Скендер Хисени и заступници Косова, уместо имена државе стајало је „аутори једнострано усвојене декларације о независности”. Ни Приштина није штедела у ангажману експерата. Предводио их је Мајкл Вуд, дугогодишњи саветник британског Форин офиса, један је од најискуснијих међународних стручњака који су се бавили распадом СФРЈ. Вуд је учесник Дејтонске конференције и преговора у Рамбујеу, па се чини и логичним што је у Хагу заступао тезу да је Рамбује био почетак отцепљења Косова због клаузуле „о вољи народа”, која се нашла у документима са тих преговора.

Дуел Русија–САД 8. децембра

Што се осталих држава тиче, чини се да су поделиле улоге – на земље које се озбиљно припремају за расправу и оне које долазе готово про форме. Незванична сазнања упућују да ће терет праве расправе међу земљама које су признале независност Косова преузети Велика Британија и Француска, које су за тај посао ангажовале своје најбоље кадрове. Британску владу представљаће Џејмс Крафорд, угледни професор Кембриџа, дугогодишњи члан УН-ових комисија и форума који се бавио одговорношћу држава, правом на самоопредељење и више пута учествовао у процесима пред Међународним судом. Заступаће и Хрватску у тужби против Србије за геноцид.

 Французи су посао проверили такође експерту Алану Пелеу који је заступао Босну и Херцеговину у спору против Србије за геноцид. С друге стране, један од најобимнијих писаних поднесака против независности суду је упутила Аргентина, чија је представница Сузана Руиз Черути, имала и веома надахнут наступ у судници, који је посветила „одбрани међународног права али и Аргентинцима који су погинули у мировним мисијама у бившој Југославији”.

У расправи учествују и земље попут Саудијске Арабије, које заправо и не износе правне аргументе. Амбасадор те земље у Холандији Абдулах Алшагруд, изашао је за говорницу суда тек да каже да Саудијци снажно подржавају независност Косова „јер је тако одлучио народ”. Куриозитет дешавања у Међународном суду правде биће и наступ Кине, која се први пут појављује пред Међународним судом. Као шеф делегације појавиће се Ксу Ханкин, правна саветница министарства спољних послова. Највеће интересовање влада за правни дуел Сједињених Америчких Држава и Русије, који је планиран за 8. децембар. Две земље, предводнице блокова за независност Косова и против њега, први пут ће укрстити ставове у суду, и то после више од 50 година.