Uprava Muzeja Aušvic-Birkenau počela je razgovore sa Srbijom, Slovenijom i Hrvatskom o postavljanju novih nacionalnih izložbi umesto sadašnje koja stoji još iz vremena SFR Jugoslavije. Kako je navedeno u godišnjem izveštaju ovog muzeja, slični razgovori se vode i sa Ukrajinom, koja je zatražila posebno mesto u okviru dela logora Aušvic 1 gde su smeštene i nacionalne izložbe posvećene stradanju građana Poljske, Slovačke, Češke, Rusije, Austrije, Belgije, Francuske, Mađarske, Italije i Holandije.

Jugoslovenska izložba, zajedno sa austrijskom, nalazi se u Bloku 17 – u zgradi u kojoj je tri nedelje kao logoraš proveo nobelovac Eli Vizel – i, prema oceni istoričara, ne pruža realnu sliku o zločinima nacista, jer je njen veći deo posvećen ideologizovanom prikazu partizanskog ustanka.

Kako će, međutim, izgledati izložbe država nastalih od SFRJ nije jasno, kako zbog ograničenog kapaciteta „našeg” dela Bloka 17 (720 kvadratnih metara) , tako i zbog toga što stručnjaci iz Srbije, Slovenije i Hrvatske tek treba da se dogovore o tome. Iako su iz Ministarstva kulture Republike Srbije najavljivali da će nova izložba biti otvorena do ovogodišnjeg Dana sećanja na holokaust, očigledno je da će do trenutka svečanog otvaranja proći još neko vreme, jer izvor iz Muzeja istorije Jugoslavije za „Politiku” navodi da je ova institucija od Ministarstva dobila samo nalog da skine sadašnju izložbu, a ne da postavi novu. Dogovor o izgledu novih izložbi moraće da bude postignut na državnom nivou, objašnjava naš izvor.

U međuvremenu, muzej posvećen masovnom ubistvu i mučenju više od milion ljudi zapao je u tešku finansijsku situaciju, pa bi i od Srbije moglo da bude zatraženo da učestvuje u njegovom finansiranju.

„Mi hoćemo da i strane vlade i institucije EU pomognu i da međunarodna javnost shvati da je više od šezdeset godina poljska vlada gotovo sama plaćala muzej”, kaže portparol muzeja Jaroslav Mensfelt.

Kako navode poljski mediji, zgrade nekadašnjeg koncentracionog logora počele su da propadaju, a muzej ni iz sopstvenih prihoda (ulaznice se ne naplaćuju), ni od sredstava koje daje vlada Poljske ne može da plati renoviranje.

„Stabilan priliv novca omogućio bi, prvi put u istoriji ovog muzeja, da se napravi dugoročni plan konzervatorskih radova na prostoru od gotovo 200 hektara na kojem se nalazi 155 objekata i 300 ruševina. Da i ne pominjem ogromnu arhivu”, kaže direktor muzeja Pjotr Civinjski.