Управа Музеја Аушвиц-Биркенау почела је разговоре са Србијом, Словенијом и Хрватском о постављању нових националних изложби уместо садашње која стоји још из времена СФР Југославије. Како је наведено у годишњем извештају овог музеја, слични разговори се воде и са Украјином, која је затражила посебно место у оквиру дела логора Аушвиц 1 где су смештене и националне изложбе посвећене страдању грађана Пољске, Словачке, Чешке, Русије, Аустрије, Белгије, Француске, Мађарске, Италије и Холандије.

Југословенска изложба, заједно са аустријском, налази се у Блоку 17 – у згради у којој је три недеље као логораш провео нобеловац Ели Визел – и, према оцени историчара, не пружа реалну слику о злочинима нациста, јер је њен већи део посвећен идеологизованом приказу партизанског устанка.

Како ће, међутим, изгледати изложбе држава насталих од СФРЈ није јасно, како због ограниченог капацитета „нашег” дела Блока 17 (720 квадратних метара) , тако и због тога што стручњаци из Србије, Словеније и Хрватске тек треба да се договоре о томе. Иако су из Министарства културе Републике Србије најављивали да ће нова изложба бити отворена до овогодишњег Дана сећања на холокауст, очигледно је да ће до тренутка свечаног отварања проћи још неко време, јер извор из Музеја историје Југославије за „Политику” наводи да је ова институција од Министарства добила само налог да скине садашњу изложбу, а не да постави нову. Договор о изгледу нових изложби мораће да буде постигнут на државном нивоу, објашњава наш извор.

У међувремену, музеј посвећен масовном убиству и мучењу више од милион људи запао је у тешку финансијску ситуацију, па би и од Србије могло да буде затражено да учествује у његовом финансирању.

„Ми хоћемо да и стране владе и институције ЕУ помогну и да међународна јавност схвати да је више од шездесет година пољска влада готово сама плаћала музеј”, каже портпарол музеја Јарослав Менсфелт.

Како наводе пољски медији, зграде некадашњег концентрационог логора почеле су да пропадају, а музеј ни из сопствених прихода (улазнице се не наплаћују), ни од средстава које даје влада Пољске не може да плати реновирање.

„Стабилан прилив новца омогућио би, први пут у историји овог музеја, да се направи дугорочни план конзерваторских радова на простору од готово 200 хектара на којем се налази 155 објеката и 300 рушевина. Да и не помињем огромну архиву”, каже директор музеја Пјотр Цивињски.