Прикупљање фармацеутског отпада из здравствених и апотекарских установа

У Србији не постоји спалионица фармацеутског отпада, па су многе установе дужне да плаћају велики своте новца да би медикаменте са истеклим роком трајања или оне који су повучени из промета извезле и уништиле у иностранству. Иако је својевремено најављивано да би такво постројење, које не испушта штетне гасове, наша земља ускоро требало да добије, то неће бити могуће у наредних пет година, сазнаје „Политика”.

Један број здравствених установа, апотека, произвођача лекова и фармацеутских кућа има велики проблем са нагомиланим залихама медикамената и потрошног материјала добијених из хуманитарне помоћи протеклих деценија. Истовремено, залихе се гомилају и у становима грађана, који набављају лекове „за не дај Боже”, а онда их када истекне рок бацају у канализацију, контејнере, на ђубришта не размишљајући о последицама. Дешава се да неки људи медикаменте бацају у котлове и да их спаљују заједно са угљем и дрвима, што представља атак на здравље људи и животну средину, јер се мешањем пластичне масе бочица са угљем емитују канцерогене материје у ваздух.

Према речима Елизабет Пауновић, помоћника министра здравља и представнице Србије за животну средину и здравље у Светској здравственој организацији, ова област ће коначно бити дефинисана усвајањем правилника о управљању инфективним и фармацеутским отпадом, на којем су радили заједно са Министарством животне средине и просторног планирања.

– Изградња спалионице не представља опасност по здравље људи, као што неки мисле. Новим прописима биће дефинисани услови чувања фармацеутског отпада. Упознати смо са тим да постоје огромне количине нагомиланог отпада, што је главобоља за оба министарства. Доста тога је стигло из хуманитарне помоћи, али је испала, како народ каже, „скупља дара него мера” – истакла је Пауновићева.

На наше питање, да ли могуће да у некој од старих котларница ложачи у котао убацују и пластичне боце за инфузију, шприцеве и лекове, Пауновићева тврди да се сада то не догађа, али надлежни поседују фотографије на којима се види да је то раније рађено.

– Није спаљивање лека опасно, колико јесте амбалажа у којој се налази. Нажалост, здравствени систем нема новца да плати извоз овог отпада. Док се не пронађе начин да се измести из установа, важно је да се чува на правилан начин, на недоступном месту, где нема продора воде – објашњава наша саговорница.

Александар Весић, помоћник министра заштите животне средине и просторног планирања, објашњава за „Политику” да је планирано да се половином ове године у апотекама поставе специјални контејнери, где ће грађани моћи да доносе старе медикаменте, а затим ће све то бити одношено у неко од пет складишта, где ће чекати изградњу спалионице или транспорт у иностранство.

– Опасно је бацање лекова у контејнере, јер се то вози до депонија, доспева у подземне воде, и кроз земљу и воду нам се свима враћа као бумеранг – каже Весић.

Неке установе нису хтеле да сачекају да држава реши проблем нагомиланог фармацеутског отпада, па су саме одвојиле средства да се реше ове муке. Тако се Клинички центар Србије у децембру прошле године „отарасио” терета старих медикамената тешког 11 тона – тако што је платио 16.500 евра да се извезе у Аустрију.

По килограму су платили 1,5 евра. Др Милена Грубор, из ове здравствене установе, напомиње да ће тражити од Светске здравствене организације рефундацију дела трошкова, јер имају информацију да ова институција може да врати новац за уништавање медикамената за које постоје докази да су стигли из хуманитарне помоћи. Старих залиха недавно су се ослободили и у Апотеци „Београд”, јер су магацини ове установе били преплављени медикаментима и хемикалијама којима је истекао рок трајања. У плану је израда предлога мера за смањење, поновно искоришћење и рециклажу отпада, каже мр Оливера Гордић, директорка ове куће.

– У изради су документа за контролу кретања фармацеутског отпада, другог опасног и неопасног отпада од прикупљања, складиштења, до предаје на коначно уништење или рециклажу – истакла је Гордићева.

Фармацеутски отпад се, у зависности од врсте, мора паковати у посебне кутије, контејнере и уништавати на високим температурама. У Србији постоје посебне компаније које се баве прикупљањем, превозом и извозом опасног отпада, а Миодраг Митровић, директор фирме „Митеко систем”, објашњава да се цене за третман отпада разликују у зависности од отпада.

– Ако је реч о најопаснијем отпаду, то кошта три евра по килограму, а у нижој класи опасности 1,5  до два евра по килограму. Најчешће га возимо у Аустрију, Швајцарску и Немачку – додао је Митровић.

Према неким подацима, у Србији се годишње произведе 460.000 тона опасног отпада, у који се убраја и медицински, апроцењује се да се из здравствених установа у Београдугодишње „одстрани”2.314 тона медицинског отпада. У развијеним земљама, које имају уређен систем управљања отпадом, дневно сепо болничкој постељи региструје 0,35 килограма медицинског отпада, а код нас је та количина нешто нижа од 0,70 килограма.

Гордана Велован, пи-ар менаџер компаније „Хемофарм”, каже да је убеђена да би се нашој земљи исплатила изградња постројења за уништавање отпада, јер и њих као произвођача лекова много кошта извоз старих медикамената и неквалитетних сировима. Изградња спалионице би донела велике уштеде установама и држави, јер се не би плаћале прекограничне дозволе, осигурања, транспорт, царињење...

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Отрови из депонија иду у земљу и воду

Према речима Милана Ђурића, из Центра за развој еколошке свести „Извор”, дешава се да се лекови спремни за уништавање редовно краду, јер нису обезбеђени ни пописани, нити се накнадно контролише број и стање, а самим тим нема ни оних који су одговарали за то. Свако може да купи готово било који опасан лек и баци га било где, јер и поред новог закона нема контејнера за опасан отпад.

– О залихама лекова са истеклим роком употребе у становима, за које неки тврде да су веће од оних у болницама, да и не говоримо. Срећа је што су још у становима, јер наше депоније немају хидронепропусну мембрану, па тако сви отрови из депонија иду у земљу и воду – објашњава наш саговорник.