БЕОГРАД – На Међународни дан избеглица, који се данас обележава, од 43,7 милиона расељених људи у свету, од чега су 15,4 милиона избеглице, Србија је са 275.000 избеглица и расељених на првом месту по броју у Европи и 13. у свету, показују подаци УНХЦР-а за прошлу годину.

Највећи проблем избеглица у Србији, и петнаест година након рата у бившој Југославији, је решавање стамбеног питања и материјалне егзистенције, па држава новим законом покушава да побољша њихов положај.

У четири земље региона више од 73.000 избеглица живи испод границе сиромаштва, а процене говоре да би за њихово збрињавање било потребно између 500 и 600 милиона евра, изјавио је поводом Међународног дана избеглица шеф канцеларије УНХЦР-а у Србији Едуардо Арбодела.

Влада Србије је идентификовала 45.000 избеглица у стању нужне потребе, БиХ 14.000, Хрватска 8.500 и Црна Гора 6.000, рекао је Арболеда, а све земље урадиле си и реалне пројекције потребних финансијских средстава. „С обзиром на то да у Србији живи највећи број изузетно угрожених избеглица, процене говоре да је за њихово збрињавање потребно између 300 и 350 милиона евра”, нагласио је шеф УНХЦР-а. Према његовим речима, Србија је с правом инсистирала да приоритет у збрињавању имају људи из колективних центара, којих сада има само 700, затим око 25.000 избеглица у приватном смештају који живе испод границе сиромаштва и социјално угрожени носиоци станарског права у Хрватској.

Иначе 80 одсто избеглица у свету налази се у земљама у развоју, док се истовремено бележи пораст негативног расположења према њима у многим индустријализованим земљама, наводи се у извештају који је објавио УНХЦР уочи Међународног дана избеглица, 20. јуна.

У извештају „Глобални трендови за 2010. годину” истиче се дубока неравнотежа међународне помоћи присилно расељеним особама широм света, будући да бројне најсиромашније земље у свету пружају уточиште великом броју избеглица.

Тако најбројније популације избеглица живе у Пакистану (1,9 милиона), Ирану (1,07 милиона) и Сирији (милион).

Највећи удар на привреду осећа се у Пакистану, где на сваки долар по глави становника БДП долази 710 избеглица, док, рецимо, у Немачкој, индустријски развијеној земљи са највећим бројем избеглица (594.000), на сваки долар по глави становника БДП долази 17 избеглих особа.

У свету је протекле године било расељено 43,7 милиона људи, од чега су 15,4 милиона избеглице, 27,5 милиона интерно расељени услед сукоба и скоро 850.000 тражиоци азила, од којих је једна петина из Јужне Африке, наводи се у извештају и истиче да је посебно забрињавајуће то што 15.500 захтева за азил подносе деца без пратње или родитељског старања, највише из Сомалије или Авганистана.

У ситуацији дуготрајне избегличке кризе у трајању од пет и више година 2010. године налазило се 7,2 милиона људи од укупног броја лица под мандатом УНХЦР-а, што је највећи број од 2001. године, а у међувремену, само је 197.600 особа могло да се врати кућама, што је најнижи број од 1990. године.

Када је реч о пореклу избеглица, у извештају се наводи да су Авганистанци, који су први избегли пред совјетском инвазијом 1979. године, представљали трећину укупног броја избеглица на свету и 2001. и 2010. године, а да Ирак, Сомалија, Конго и Судан предњаче међу 10 земаља порекла избеглица с почетка и на крају деценије.

Извештај УНХЦР за 2010. годину не обухвата податке у вези са расељавањем становништва од почетка ове године из Либије, Обале Слоноваче и Сирије.