Званичне податке Министарства просвете и науке о броју запослених у просвети који су без дела норме или уопште немају часове, пратиле су замерке синдиката просветних радника да постоје бројне злоупотребе при запошљавању, да директори „чувају“ радна места, да се уместо оних који су технолошки вишак запошљавају људи са стране, а oкo 60 таквих случајева пријављено је овог месеца Министарству просвете. О томе како ће се решавати проблем технолошких вишкова у просвети и како изгледа стање на терену, разговарали су Зоран Костић, помоћник министра просветe и науке у Сектору за школске управе, стручно-педагошки надзор и средње образовање и васпитање, и Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије.

Политика: Како то да се подаци синдиката и Министарства о броју оних који су технолошки вишак разликују?

Костић:Синдикати вероватно добијају податке преко својих људи у школама, а ми добијамо преко начелника школских управа и преко свих директора школа написмено и сматрамо их релевантним. Подаци Уније синдиката просветних радника Србије су да је без дела норме 3.840 људи. Министар Жарко Обрадовић је објавио да је број запослених без дела норме 3.525 ове године и од прошле године још 1.362, укупно 4.887, али је 2.205 њих, у међувремену, распоређено, па имамо 2.682 запослена без дела норме. Сви ови подаци се, дакле, могу мењати и мењају се јер је дошло до тога да је пронађено решење, да је један број људи убачен у систем и да им је допуњена норма. Такође, 158 њих су потпуно без норме, од тога 121 је овогодишњих и 37 од прошле године. Очекујемо од Нове године да се и та цифра смањи за неких 50-60 људи, а гледаћемо да они који су без часова остану у образовном систему све док не добију неку врсту отпремнине.

Брајковић: Проблем је што поједини директори крију радна места, неће да пријаве школској управи, него примају људе на одређено време, по хитном поступку до два месеца. Ти људи раде и директор чека моменат да запослени који су технолошки вишак оду по социјалном програму или да им се нађу нека места, и онда уведе те нове људе у радни однос. Или тај човек који је примљен на два месеца, на пример, оде у Министарство рада и затражи да изађе њихова инспекција јер постоји радно место, а они неће да га приме, па инспекција рада донесе неко решење, они га одмах примају у радни однос и завршава се посао. Договор је био са Министарством просвете да такве директоре пријавимо и пријава има. Рецимо, пријавили смо школу „Милан Ђ. Милићевић“ где су они утајили физику, хемију, учитеља су држали на одређено време годину дана, па смо пријавили школу „Драган Ковачевић“, где је директорка пријавила потребу за српским језиком, а нема потребе, примила је наставницу српског на одређено време, а уз то и две спремачице је узела да раде на одређено време, а ми имамо три спремачице у школи „Коста Абрашевић“ које су технолошки вишак. Ја као директор то никада не бих радио тако да немам неки интерес, рођачки, партијски, или ми је неки службеник из Министарства просвете неког послао или сам добио неке паре. Ми вам замерамо што такве директоре не кажњавате јер да казните десет таквих, ниједан не би смео да ризикује свој посао да ради такве ствари.

Костић: Просветна инспекција од 15. септембра проверава у школама да ли је све пријављено, како су заснивани радни односи, да ли постоји сакривање радних места. Такви су директори већ смењивани, али ја нећу да машем папирима и именима и да кажем кога смо на тај начин сменили, што би они урадили.

Брајковић: Да, ми бисмо сигурно то урадили.

Костић: Али, то није мој начин рада, иако знам имена и презимена и школе где је то већ урађено. Познати су ми и ови случајеви које помињете. Ту ће да дође до контроле. Ако дође до тога да нису навели да имају потребу за одређеним запосленима, неће добити могућност да објаве конкурс, а ако се деси да су навели, не дамо конкурс него прво гледамо листу технолошког вишка и упућујемо технолошки вишак на то радно место. Има ту, међутим, неких ствари о којима треба водити рачуна. Директорима који су изабрани, на пример, а доста је таквих који су поново изабрани, мирује радно место. То радно место је подложно конкурсу. Синдикат каже: морате примити оног ко је технолошки вишак. Ми се слажемо да треба упутити технолошки вишак на то место, али ако га има 100 одсто јер то се место чува наменски за човека који је на функцији. Не може се то место цепати на више делова, на неколико њих који треба да попуне број часова до пуне норме. Мислим да нам је заједнички интерес да укрупнимо систем јер смо затекли велики број људи, на једно место примана су по три човека. У школи где ви радите, на пример, постоји потреба за наставником са 100 одсто часова математике и знамо да на листи имамо девет људи са по двадесет одсто норме. Није педагошки оправдано да пошаљемо пет људи са по двадесет одсто да то попунимо, него треба видети да ли неко од ових који су технолошки вишак жели да пређе до сто одсто или са барем 50 одсто, ако не, не треба се чудити да се онда прими неко на одређено време.

Брајковић: Имамо два математичара у Геолошкој школи „Милутин Миланковић“ којима фали педесет одсто до пуне норме. Што не дођу они на то место? А ако неће да дођу онда треба Министарство да их скине са листе технолошких вишкова. Нуђено им је радно место, ако неће, скините их са листе. То мора тако да се реши јер онда на једну страну вучемо технолошки вишак, а са друге убацујемо нове људе.

Костић: Јесмо ли када смо радили на Посебном колективном уговору тражили да се управо то убаци, то да се скину са листе. И јесу ли синдикати то прихватили? Нису. Што онда тражите да их ми скидамо са листе када ви нисте то прихватили? Јесмо ли, такође, предложили да труднице које су на трудничком боловању не стављамо на листу и да их не бодујемо? Ни то није прошло код синдиката, рекли сте да треба сви да буду равноправни и да се сви бодују. Не може тај да остане без посла, али може да остане без дела норме.

Брајковић: Ми смо тражили да заштићени просветари, председник синдиката, члан школског одбора, жена која иде на породиљско, самохрана мајка, да се они уопште не бодују, али нису се сви синдикати сложили. Још једну ствар не могу да схватим: никако не можемо да сиђемо испод тих 103.000 запослених у основним и средњим школама. Није ми јасно да се поред заједничких напора, и поред тога што велики број људи оде у пензију, поново дешава да у образовни систем уђе исти број људи као и претходне године. Та места се убацују са стране, то гарантујем. А имамо још једну аномалију: неко ради на одређено време и директор га проглашава технолошким вишком, иако није ни био у радном односу и други га прихвата као технолошки вишак.

Костић: Не, то је вероватно јединствен случај, то одмах треба пријавити просветној инспекцији, то су малверзације и то ће се кажњавати.

Брајковић: Ваша инспекција је дошла до тог податка и знају да се и то ради.

Костић: Треба да знате да процедура када уђемо у смену директора траје најмање три месеца. Директора поставља и смењује школски одбор. Ако инспектор нађе све те аномалије, он даје налог школском одбору да смени директора, ако одбор то не учини, поново треба да изађе просветна инспекција да утврди да то они нису урадили, па се предлаже министру да предузме кораке из своје надлежности и онда министар може да разреши директора у року од 15 дана када сви ти рокови прођу.

Политика: Ваш синдикат је спомињао да се радно место купује за три до пет хиљада евра. Да ли ви пријављујете такве случајеве?

Брајковић: То су толико паметни људи, такав је систем да ви не можете да их ухватите. Дешава се да је био расписан конкурс и пријавило се њих 150, а одабере се неко НН лице. Јавна је тајна да се купују радна места, то смем да гарантујем, али ви не можете да уђете у тај систем тако лако. Друго, имамо јако лоша искуства што се тиче инспекције. Ми, на пример, позовемо градску инспекцију, која дође код директора, извини му се што га ремети, каже како је то што ради сјајно, ништа не прегледа, директор да неку изјаву коју после прочита на школском одбору и тиме се све завршава.

Костић: Не видим тог директора који би за 5.000 евра ризиковао и посао, и углед, и све остало. За ових 30 година у просвети не знам за случајеве да је неко узимао новац. Нећу да поверујем да тога има. С друге стране, тачно је да постоји градска и републичка инспекција и тамо где ми реагујемо, искључујемо рад градске инспекције. Таквих смо случајева имали, на пример школа „Антун Скала“ и још неке и долазило се до решења. Дакле, основно је да ли је то што је нађено довољан разлог за смену или постоји налог инспекције директору да отклони недостатке. Као када просветни саветник уђе на час. Просветна инспекција улази до учионице, саветник једини има право да улази у учионицу. Ја сам тај који даје професору предлог мера за унапређивање васпитног рада. Уколико он то не учини, ја предлажем министру да се тај професор суспендује. Ја сам у Министарству од 2004. године и од тада улазимо у школе и могу вам рећи да до сада није ни једна лиценца суспендована, јер су људи реаговали на наше предлоге. Сматрам да ова служба добро ради. Наш је циљ да се унапреди образовање, да видимо како можемо да будемо ефикаснији, бољи и да пратимо тај европски пут.

Брајковић: Што се тиче реформе, ми смо од Јове Тодоровића кренули у некакве реформе и ништа није урађено. Министарство је кренуло, па стало, долазили су други министри, па трећи, чак смо за време Вуксановића дали отпремнине за око 6.000 људи, а у систем је ушло 7.500.

Костић: Кад је то било?

Брајковић: За време Вуксановића.

Костић: И ми сад треба да видимо с тим шта ћемо и како ћемо.

Брајковић: Ако хоћете да дате отпремнине, ви морате да извршите реформу школства, то није урађено. Став нашег синдиката је да свако место које се ослободи због одласка у пензију, треба да се покрије технолошким вишком и на тај начин да се решава проблем.

Костић: Ја се не слажем да нема рада на реформи и да је реформа стала. Донети су стандарди за основну школу, урадили смо прву годину завршног испита, извели смо девет огледа, ускоро ће бити још пет, у 45 ће бити урађена контрола, раде се стандарди за средње образовање за све предмете... Стратегија ће бити донета до краја године, то је министар обећао, а она ће да препозна какве нам школе требају. Реформа гимназија и средњих стручних школа није стала, само постоје кораци који морају да се испоштују. Да не бисмо то чекали послали смо поново писмо Националном просветном савету да ипак кренемо са иновираним програмима. Та седница је сутра и ја верујем да ће се то решити, није важно што је почела школска година.

Брајковић: Ја имам примедбе и на рад Националног просветног савета, који не ради како треба. Они не могу да се сложе ни око чега, ту нешто шкрипи.

Костић: Да би се нешто померило, мора да прође четири године и ја смем да тврдим да ће после четири године мандата проф. др Жарка Обрадовића да се види шта је све урађено, а у наредном периоду, ако остане, видеће се и да ће оно што је кренуо бити завршено.

Јелена Чалија

Сандра Гуцијан