Крминално понашање ухапшеног Мила Ђурашковића, власника „Нибенс групе”, довело је у незавидну ситуацију државу и неколико хиљада његових радника. Путарска предузећа која послују у оквиру овог система, или су до јуче била део њега, одржавају 40 одсто путева у Србији. У дилеми да ли раскине уговоре с фирмама над којима се надвио стечај као једино могуће решење, због дуга од 180 милиона евра, или да им ипак повери чишћење путева – држава је одлучила ово друго. Не желећи да остави раднике на улици и уздајући се у њихов квалитет, знање и искуство, одлучила је да им помогне. А да ли ће финансијски исцрпљена предузећа за путеве „Ниш”, „Врање”, „Крагујевац”, „Београд”, „Војводинапут – Бачкапут“ „Нови Сад” и „Будућност – Прешево” успети да испуне задатак да редовно чисте снег и лед ове зиме – остаје да се види.

О томе да ли ће сметови и рупе сачекати возаче на путевима ове зиме, какав нам је квалитет друмова и да ли поклањамо довољно пажње безбедности саобраћаја, за „Политику” говоре Зоран Дробњак, директор „Путева Србије”, и Милан Вујанић, професор Саобраћајног факултета.

Политика: Можете ли да гарантујете да ће ове зиме путеви бити редовно одржавани, проходни и безбедни?

Дробњак: Не могу да гарантујем. Могу да кажем: трудићу се да све буде како треба.

Политика: Да ли су путари из састава „Нибенс групе” у стању да квалитетно одржавају путеве?

Дробњак: Дали смо им шансу да раде како њихови радници не би „прозивали” „Путеве Србије”. Са опремом коју имају и искуством које поседују моћи ће да зараде за неку плату.

Политика: Њима дајете шансу да раде, а можете ли да гарантујете грађанима да се неће возити путевима окованим снегом и ледом?

Дробњак: Те фирме имају капацитет да раде. Први снег се очекује око 20. новембра. Пратићемо како раде. Ако затаје, имамо алтернативу. Убацићемо резервне фирме које ће преузети њихове послове.

Вујанић: Он не може да гарантује ни за кога осим за себе и своју фирму. Шта ако се деси нешто што не може да контролише. Ако падне огромна количина снега. Он то у тренутку не може да реши. Питање за њега је: да ли је спреман да затвори пут који није безбедан за саобраћај и да ли ће гарантовати грађанима да неће погинути?

Нисам доживео да је ниједан директор у Србији затворио небезбедан пут. Када то уради доказаће ми је да хоће да брине о грађанима Србије.

Политика: Колико путева, према вашем мишљењу, треба затворити?

Вујанић: У овом тренутку, док нема снега, нема потребе за тим.

Политика: Да ли бисте ви предузећима која су у блокади поверили зимско одржавање путева?

Вујанић:Предузеће може бити у блокади. Нису радници у блокади.

Политика: Како нису? Месецима не примају плате, немају паре да купе со, ризлу, гориво, региструју камионе…

Вујанић: Како ради предузеће које је годину дана у блокади и све то време не плаћа раднике? Тога у Србији има колико хоћете. Кључно питање гласи: да ли ће „Путеви Србије” давати аванс путарима?

Дробњак: То су тражили, али паре неће добити унапред. Радиће преко путарских удружења „Србијапут”и „Војводинапут”. Они ће набављати материјал, а на пример Предузеће за путеве „Крагујевац” ће да чисти снег и испостави ситуацију „Србијапуту”. „Србијапут” ће да фактурише „Путевима Србије” и од пара које добије исплати добављаче. Остатак пара даће за плате радника ПЗП „Крагујевац”.

Вујанић: Све је у реду док они раде оно за шта су ангажовани, али ако не буду извршавали обавезе настаће проблем.

Дробњак: ПЗП „Београд” је рекао да није у стању да одржава свих 850 километара, за које имају потписане уговоре. Одржаваће половину, а остатак ће добити други. Они су презадовољни и тиме.

Политика: Ако се испостави да не могу да одржавају ни тих 400 километара, колико времена вам треба да избаците једне и убаците друге?

Дробњак: Истог дана можемо да их заменимо. Изашао сам у сусрет радницима „Нибенс групе” и дао им могућност да раде. То је једино што сам могао да урадим. Банке су хтеле да им дају кредите за плате, али су тражиле да „Путеви Србије” гарантују. Ми то не можемо јер им у овом тренутку ништа не дугујемо.

Вујанић: Алал вера! „Путеви Србије” су донедавно дуговали 320 милиона евра разним фирмама… Никоме ништа не дугујете?

Дробњак: Не. „Путеви Србије” не дугују ни динара ниједном једином предузећу.

Политика: „Нибенсовим” фирмама се дугује 31 милион евра. Чији је то дуг?

Дробњак : Локалних самоуправа.

Политика: Колики је годишњи буџет за одржавање путева?

Дробњак: За одржавање 16.000 километара магистралних путева буџет је 10,1 милијарду динара.

Вујанић:То није довољно.

Дробњак: Довољно је за одржавање. Али не и за инвестиционо улагање, то јест рехабилитацију. Путеви морају да се поправе. Самим тим ће се смањити трошкови одржавања. Тада неће бити потребно 110 милиона евра, него ће са 70 милиона евра моћи да подмири текуће одржавање.

Вујанић: Шта смо урадили с „Газелом”? Чекали смо и чекали и сада нас њена обнова скупо кошта. Рехабилитован пут је мањи трошак за текуће одржавање. И зато се треба усредсредити на инвестиционо одржавање. „Путеви Србије” могу да имају потребу за 15 милијарди динара, али држава им даје 10 милијарди динара и каже уклопи се унутар те суме.

Дробњак: Држава нам не одређује буџет за одржавање. Ми се издржавамо из прихода од путарине и акциза на бензин. Када би се путарине повећале за 11 одсто, што смо неколико пута тражили, буџет за одржавање би био већи за 15 до 16 милиона евра.

Вујанић: Европска цена путарина је пет евро центи по километру, што би значило путарина за 250 километара до Ниша би коштала 12,5, а сада износи седам евра. То је просек у Европи у којој је плата 2.000 евра. Овде плате нису толике и Влада ломи преко „Путева Србије”, јер не може својим грађанима да обезбеди европске плате.

Политика: Према извештају Светског економског форума Србија је по квалитету путева сврстана на 131. место од могућа 142. Како смо доспели дотле да имамо лошије путеве од свих земаља у окружењу и шта треба урадити да се побољша наша позиција?

Вујанић: Словенија има 640 километара ауто-пута. Хрватска 1.240, а ми 600 километара. Обе земље имају дупло мање становника. Али, Словенија хоће да прода предузеће за путеве јер јој прети опасност да банкротира због њега. Хрватска је дужна 45 милијарди евра због изградње ауто-путева. Ако сте ви за то да наш укупан спољни дуг са 25 милијарди евра дигнемо на 45 милијарди да бисмо имали мало више ауто-путева немам ништа против. Ја гласам против, иако сам саобраћајац.

Дробњак: Ми имамо боље путеве од Румуније, Македоније, Албаније и не бих се сложио са оценом Светског економског форума да смо најгори у окружењу. Можемо и ми да узмемо кредите, али ко ће да их врати.

Вујанић: Не може се нагло побољшати квалитет инфраструктуре.Стране банке не инвестирају у наше локалне путеве, већ искључиво у међународне. Оне неће да њихови грађани осете разлику у квалитету путева, на пропутовању кроз нашу земљу при одласку из Шведске у Грчку на одмор. Они нас не финансирају због нас, већ због себе и хоће да имају бенефит у томе. И зато нам кажу ви сте на 131. месту по квалитету путева.

Политика: Да ли је тачно да је одржавање путева код нас углавном крпљење ударних рупа и кошење траве, а да су су инвестициони радови, обнова и рехабилитација у скромном обиму?

Дробњак: Није тачно. Само 100 милиона евра иде на текуће одржавање, а на инвестиционо 400 милиона евра. Са Светском банком, Европском банком за обнову и развој и Европском инвестиционом банком уговарамо кредите у износу од око 300 милиона евра, које бисмо у наредне четири године инвестирали искључиво у рехабилитацију путева. С тим што би „Путеви Србије” издвојили додатних 100 милиона евра за обнову путева.

Вујанић: Недостаје нам професионализам. Још има политике незамерања. Примају се радови лошег квалитета. Као градски секретар за саобраћај својевремено сам враћао путаре да раде поново деоницу од Бранковог моста до СИВ-а јер су се после годину дана појавиле рупе. Али зато Улицу краља Милана никада нисмо морали поново да радимо зато што пролази поред председништва и Скупштине. Знали су да ту не смеју да се шале.

Политика: Јесте ли вратили некога да поново ради и да ли сте их кажњавали за лош квалитет радова?

Дробњак: Јесам и то више пута. „Путевима Ужице” није плаћено 45 милиона евра због лошег квалитета асфалта у тунелу у Овчар бањи. С ПЗП „Београд” смо летос раскинули уговор за рехабилитацију пута на деоници Параћин–Зајечар. Повукли смо гаранцију од 35 милиона евра. Недавно смо са две деонице истог тог пута „скинули” фирму „Осијек Котекс”. Наплатићемо им гаранцију и пенале у износу од око 70 милиона евра.

Политика: Како се на тек отвореном мосту код Бешке већ појавила грба?

Дробњак: Натераћемо „Алпину” да то поправи.

Вујанић: Не треба им давати паре док све не заврше.

Дробњак: У случају лошег квалитета радова, осим извођача треба казнити и надзорни орган. Како да натерам службу надзора у „Путевима Србије” да ради боље, када раде за дупло мању плату него што би је имали код приватника и у било ком другом јавном предузећу.

Вујанић: Очекујем да много више пара уложите у безбедност. Најјефтиније паре у свету које можете да добијете су управо оне намењене безбедности на путевима. У Европи издвајају 10 одсто на безбедност. „Путеви Србије” годишње издвајају 0,57 одсто. Зашто гинемо оволико? Не могу да очекујем да то издвајање скочи не знам колико одсто, али може на бра два процента.

Дробњак: Пут у безбедности саобраћаја учествује 10 до 12 одсто. Остатак чине возач и квалитет возила.

Вујанић: Безбедност саобраћаја, односно саобраћајна сигнализација мора да спречи возача да погреши. Није суштина у томе да поставите велике светлеће стрелице за обилазак препреке тамо где путар ради. Урадите то тамо где је битно да возач види трасу, да му кривина радијуса буде усаглашена с брзином, да му не дате контранагибе. Поставите ограду да му не изађе пас на пут…

Дробњак: Како када сељаци однесу жицу и ограде кокошињце. Сваке године нам нестане 15 до 20 километара жице.

Вујанић: Хоћеш да те разумем? Нећу. Пријави то полицији.

Дробњак: Не кажем да полиција не ради свој посао. Сељак узме знак и однесе га кући да поклопи купус. Све то кошта и за све што причате потребне су паре, које ми немамо.

Вујанић: Када не обележите раскрсницу или када на оштрој кривини не поставите ограду то је грешка путара. Новим Законом о саобраћају одговорност за безбедност путева је с Министарства за инфраструктуру пребачена на „Путеве Србије”. И када се догоди незгода „Путеви” морају да ангажују независну групу стручњака и да их плате да утврде има ли незгода неку везу са путем.

Дробњак: Веома је мала грешка путара. Ако возиш прописном брзином ништа ти се неће догодити.