БЕОГРАД – У последњих 50 година удео младих у становништву Србије готово се преполовио, а број старијих повећан је 2,5 пута, што сврстава Србију у групу земаља са изразито старом популацијом.

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) из 2010. године, Србија се са просечном старошћу становништва од 41,4 године налази у групи од пет најстаријих земаља у Европи, уз Италију, Немачку, Бугарску и Шведску.

Становништво суседних земаља, Црне Горе, Македоније и Албаније, међутим, спада у групу најмлађих европских народа.

Како наводе из Завода, становништво Србије ће старити, а то је резултат пре свега великог пада фертилитета и његовог дугог задржавања на ниском нивоу.

У последњих 60 година у Србији просечан број деце која роди једна жена је више него преполовљен, и стопа укупног фертилитета је са 3,13 деце по жени сведена на 1,41.

Животни век мушкараца у Србији је за последних шест деценија продужен за 17 година, а жена за годину дана више, али ипак према подацима РЗС-а становници Србије живе краће него грађани ЕУ.

У Србији је према подацима РЗС-а из 2010. године, очекивано трајање живота за мушкарце 71,4 године, а за жене 76,6 година, док је у ЕУ за мушкарце 74,9 и 81,8 година за жене.

Најкраћи животни век имају становници Севернобанатског и Средњебанатског округа (испод 72 године), а најдужи становници Моравичког, Златиборског и Расинског (између 75 и 76 година).

Житељи општина Житорађа и Сврљиг најдуже живе, а најкраћи животни век имају мушкарци из општине Ада (66,48) и жене из Беле Цркве (72,60)

У централној Србији, демографски „најстарија” општина је Црна Трава (53,3) а „најмлађа” је општина Прешево, чије становништво има просечну старост 29,9 година.

У Војводини најстарије општине су Пландиште (44,3) Ириг, (43,6) Сечањ (43,0), а као „најмађе” издвајају се општине Бечеј и Панчево, (40,6) Србобран и Инђија (40,7).

У Београду најстарија општина је Врачар (44,3) а најмлађе су општине Гроцка и Сурчин (39,7).