Бранислав Узелац вероватно као ђак није ни сањао да ће написати књигу која ће се наћи у ботаничкој библиотеци америчког универзитета Харвард. Тачније, то није ни помишљао, јер је, према сопственом признању, из биологије био слаб. Ипак, временом су се његова интересовања изменила, а Узелац је постао аутор књиге „Гљиве Србије и западног Балкана”, праве енциклопедије са најновијом класификацијом, која садржи око 2.000 врста гљива са детаљним објашњењима, а чак 1.205 је представљено и фотографијом.

– Као социолог радио сам пуно са људима. Осетио сам да ми је потребно нешто што би било противтежа том послу, нешто где субјект ћути. И тако сам се заинтересовао за печурке, пре свега због тога што их је изузетно тешко разликовати. Све личе једна на другу, па је важно запажати детаље – објашњава за „Политику” Бранислав Узелац, иначе председник Асоцијације гљивара.

У овој недавно објављеној публикацији први пут је представљена новооткривена врста гљива из рода златача. Иначе, материјал за ову својеврсну енциклопедију скупљан је од априла 2003. до августа 2009. године. Узелац је заједно са Гораном Милошевићем, аутором већине фотографија у књизи, прошао хиљаде километара, што аутомобилом што пешице. Путовали су од Фрушке горе до Власинског језера, од Истре до Загорја и Херцег Новог, па преко Босне и Херцеговине, сарађивали са стручњацима из Француске, Шпаније, Велике Британије, Чешке, Холандије...

– Није било лако створити ову књигу. У Србији нема погодне литературе, а и гљиве су чудна сорта. Неке се појављују једном у пет година, „трају” два, три дана и нестану као да их никада није ни било. Ако пропустите тада да их снимите морате чекати још толико. Наравно, има оних које плоде сваке године – објашњава Узелац.

Колико је напорно било радити овако нешто говори и  податак да је у прве три године сакупљено око 1.000 врста, а затим је на проналажење 200 врста потрошено још три године. Ипак, труд се исплатио, па су, по изласку књиге из штампарије и поједини чланови Чешког миколошког друштва пожелели да је имају у својој библиотеци. А као што смо већ поменули, један примерак је наручила и библиотека Харварда. Питали смо нашег саговорника, како је до тога дошло?

– Американци имају проблем са зеленом пупавком, баш као ми са амброзијом, а њеном постојбином сматрају се средња Европа и Балкан. Истражујући сличности и разлике са овом овде и оном у Америци, пошто није успела да је пронађе у Француској, Ен Прингл, професор са Харварда, дошла је код нас. Потрага је била успешна, примерци су нађени и у причи смо поменули књигу коју припремамо. Била је одушевљена и прихватила да напише предговор – прича наш саговорник.

Гљиве су, по његовим речима, понос Балкана. Поред медитеранских, налазе се алпске и скандинавске врсте, суптропске, али и степске и пустињске. До наших простора су стигле захваљујући чињеници да се размножавају спорама које носи ветар, па тако „обилазе” читаву планету. На питање, како разликовати јестиву од оне опасне печурке, Узелац одговара:

– Једноставног правила нема. Оне су као жена, па спољни изглед често уме да завара. У сваком случају, вредне су упознавања.

-----------------------------------------------------------

И „Кобре” распознају гљиве

Бранислав Узелац већ неколико година у Асоцијацији гљивара држи и курсеве. Занимљиво је да су 2004. године његови полазници били припадници специјалне војне јединице „Кобре”.

– Они у својој редовној обуци имају и курс из исхране у природи. Прошавши тај курс неки од њих постали су инструктори. Морам истаћи да су били сјајни ученици, да се одлично сналазе и изврсно запажају – рекао је Узелац.

-----------------------------------------------------------

Опасне и подмукле

У Србији се треба пазити зелене пупавке. Она није најотровнија, али је најраспрострањенија.

– Они који су је „пробали” и имали срећу да преживе, кажу да је врло укусна. Последице тровања су најчешће трагичне, а сви који у бици за живот победе зелену пупавку неће моћи да једу храну која се имало теже вари – упозорио је Узелац и додао да је кортинаријус најподмуклија печурка са којом се можете сусрести на нашим просторима. Толико је подмукла да се симптоми тровања могу јавити и онда када заборавите да сте јели печурке.