Kada bi mogla da govori, ratna zastava Treće ozrenske brigade Vojske Republike Srpske, koju je „Politika” otkrila u Novom Sadu, ispričala bi jednu od najstrašnijih priča iz rata u Bosni i Hercegovini. Naime, pomenuta zastava je u leto 1995. godine na Ozrenu pala u ruke odreda „El mudžahid”, čiji su pripadnici nakon toga izmasakrirali 76 srpskih zarobljenika. O tom događaju postoji i video zapis na kojem mudžahedini zarobljenicima seku glave. Odatle potiču slike mudžahedina koji poziraju sa odsečenim glavama u rukama. Poznata je i fotografija odsečenih glava u sanduku za municiju.

– Zastava je u Srbiju stigla iz Hrvatske i, kako mi je rečeno, kupljena je u Zagrebu na buvljaku. Privukla me je priča da je to jedina zarobljena ratna zastava Vojske Republike Srpske, ali tek pošto je došla u moje ruke,kada sam počeo da sakupljam podatke o Trećoj ozrenskoj brigadi, shvatio sam priču koja stoji iza nje – kaže kolekcionar Dejan Kragić iz Novog Sada, koji ne želi da otkrije sve detalje kako je došao do vrednog istorijskog predmeta.

U nastojanju da proverimo verodostojnost zastave, „Politika” je potražila nekog ko bi mogao da potvrdi njenu originalnost. U tome smo i uspeli, ali naš sagovornik, koji je učestvovao u borbama za ponovno zauzimanje izgubljenih položaja na Ozrenu 1995. godine, ne želi da se njegovo ime pominje u medijima. Kako sam kaže, dovoljno je reći da ima čin pukovnika.

– To jeste originalna zastava. Brigade su imale svetloplavu zastavu, sa dvoglavim belim orlom, ocilima na štitu i imenom jedinice. Jedinice ispod ranga brigade nosile su srpsku trobojku – objašnjava naš sagovornik.

On je, kako kaže, na ozrensko ratište sa svojim borcima stigao kao ispomoć kada je zapretila opasnost da Treći korpus armije BiH, probije linije koje su branile Doboj. Tokom žestokih borbi povraćeni su izgubljeni položaji i tada je video dvadesetak tela sa odsečenim glavama.

– To je bilo strašno, ne može se rečima opisati. Šok, neverica da je tako nešto moguće. Jer, bilo je raznih grozota, ali nikada tako nešto i sa toliko žrtava – priča naš sagovornik.

U jednom od izveštaja odreda „El mudžahid”, koji je kasnije dobio Haški tribunal, navodi se da je „mnogo neprijateljskih vojnika (Treće ozrenske i Srbačke brigade) ubijeno, a 60 zarobljeno”. Zbirno mesto za zarobljenike bilo je selo Kesten, smešteno između Zavidovića i Banovića. Ali, kako se kasnije ispostavilo, umesto u zatvor u Zenici ili Dom penzionera u Zavidovićima, mudžahedini su zarobljenike odveli u svoj kamp, u selu Gostovcima, 12 kilometara udaljen od Zavidovića. Tu počinje ritualno klanje koje je ostalo zabeleženo kamerom. Na njemu se vide zavezani, ali još živi zarobljenici polegnuti na zemlju. Potom jedan tamnoputi mudžahedin oštri veliku mesarsku sataru…

Kako je svojevremeno pisala „Slobodna Dalmacija”, mudžahedini su zarobljenim srpskim vojnicima davali noževe i terali ih da se međusobno ubijaju. Mudžahedini iz Jemena, Alžira, Saudijske Arabije, Tunisa su ranjenim zarobljenicima sekirama i motornim testerama odsecali glave. Oni koji su još uvek bili živi morali su da ljube odsečene glave koje su posle zakucavane na drveće. Policija Republike Srpske poseduje originalnu dokumentaciju o tom događaju,a, kako je rekao bivši ministar policije Republike SrpskeTomo Kovač, od tih snimaka ledi se krv u žilama. Na širem prostoru Ozrena i Vozuće tokom rata je nestalo 459 srpskih vojnika i civila.
Do sada je sa 61 lokacije ekshumirano 276 tela među kojima i 40 obezglavljenih posmrtnih ostataka. Haški istražitelji su zaključili da su masovne grobnice prekopavane, a posmrtni ostaci uklanjani.