Има их 945. Када перу зубе затварају славину, јер тако сваки пут уштеде и до 10 литара воде. Рециклирају лименке, ПЕТ амбалажу и папир. Кад год могу засаде дрво. Гасе светло и компјутер кад изађу из собе. Не држе пуњач од мобилног телефона у штекеру када га не користе, јер и тако троши струју. Родитељима говоре да је боље да се туширају него купају у кади, да користе штедљиве сијалице, да у пазар крећу са платненим врећама уместо са најлон кесама и да укључују бојлер само ноћу. Лако их је препознати и на екскурзији: не фотографишу споменике, већ јуре да сликају депоније и гомиле пластичних кеса крај пута.

То су први и за сада једини еко-мускетари у Србији, иначе ученици београдске Основне школе „Дринка Павловић”. „Зелене идеје” спроводе већ 10 година, а од прошле године су признати и у међународним оквирима – у јакој конкуренцији тридесетак, углавном средњих школа из 10 земаља Европе, наши основци су освојили друго место на такмичењу које организују Светски фонд за природу (WWF) и Ерсте Фондација у оквиру пројекта „Европске школе за живот на планети”.

Тијана Лазовић, ученица седмог разреда, каже да су ђаци ове школе веома забринути за стање наше планете и да ће то показати и ове године, на такмичењу које ће бити одржано у Аустрији. Прошле године је тема била „подстакните друге да се понашају одрживо и смање еколошки отисак”, имали смо разне радионице, каже, а ове године је тема ширење еколошке свести. У оквиру пројекта, ђаци ће измислити друштвену игрицу, еколошки часовник и календар, увежбавају представу…

Теодора Лешић, ученица шестог разреда, објашњава да је идеја друштвене игрице – да се приђе најмлађима. Неће да открива много, али каже да ће на једној коцкици бити обични бројеви, а на другој три црвена поља на којима су нацртани, рецимо, аутобус, авион и аутомобил и три зелене стране (воз, брод и бицикл). Игра се на географској карти, а играчи треба да стигну до одређене земље користећи одговарајуће превозно средство у складу са „зеленим идејама”.

– Наша идеја је и да створимо еколошки календар у којем ће бити обележени сви еколошки датуми који се славе у разним државама. Наш предлог држави биће да 11. мај буде Дан добрих зелених навика који би се организовао на нивоу школе, општине, града и државе – као национални празник – надовезује се на ову причу Ана Јовановић, ученица осмог разреда.

Њена другарица Тијана Саковић, додаје да ће тог 11. маја у Кнез Михајловој улици направити карневал, на којем ће ученици, али и њихови родитељи носити маске угрожених биљних и животињски врста, попут панде, белог медведа, белог тигра. „Извешћемо и представу коју је осмислила моја другарица Ана”, каже Тијана.

Ана Цонев нам укратко објашњава идеју представе која се одиграва у судници: природа тужи човека јер јој је нанео зло; судија је сова, адвокат човека је винска мушица (која је на крају прелази на страну природе), а адвокат природе је јазавац. „Човек је на крају осуђен на доживотну робију. Све то прича соко који предвиђа будућност, с поруком да још имамо времена да исправимо наше грешке”, каже Ана.

Тодор Кувељић, ученик седмог разреда додаје да еко-мускетари такође имају идеју да направе еколошки сат сачињен од пет сатова: на првом ће бити минут до 12, што значи да немамо времена да чекамо – значи, не да кажемо да ћу од сутра почети да гасим светло или од идуће године да купујем штедљиве сијалице, већ ћу у то кренути одмах; на другом сату се већ више људи укључило у акцију и тако све више и више, попут лавине, док на крају не постигнемо да сви људи на планети размишљају на еколошки начин.

Вођа еко-мускетара, Марина Дрндарски, наставница биологије и уредник уџбеника за биологију од петог до осмог разреда ИК „Клет”, каже да њени ђаци сваке године нешто добро ураде за животну средину – сакупљају лименке, стари папир, одржавају хигијену школског дворишта, помажу у акцијама поводом Дана Дунава, чисте обалу Саве, раде и на прстеновању птица и њиховом праћењу током зимских месеци…

– Прикључени смо Младим истраживачима, сарађујемо са Заводом за заштиту природе… зову нас јер знају да смо школа која ће се сигурно одазвати – прича наставница Марина, показујући њихов беџ – са жиром и храстом и једну од 1.500 врећица од памука коју су еко-мускетари направили прошле године и делили уместо најлон кеса за куповину.

Сандра Гуцијан