Због честих злоупотреба младих приправника на радном месту, Европски економски и социјални савет, који окупља представнике синдиката и послодаваца у ЕУ, планира да покрене петицију за забрану бесплатног стажирања. У образложењу ове одлуке стручњаци овог савета истичу да се стажирање показало као добра пракса у претходној деценији, али да је истовремено примећено да компаније користе стажисте за послове које обично обављају сезонски радници.

На домаћем терену, ниједна институција не располаже збирним подацима о броју стажиста у нашој земљи, а Закон о раду на недовољно прецизан начин говори о томе да ли се стажирање плаћа. Како објашњавају у Националној служби за запошљавање, послодавац може да заснује радни однос са особом која први пут заснива радни однос у својству приправника, ако је то као услов за рад на одређеним пословима утврђено законом или правилником. За време приправничког стажа, приправник има право на зараду и сва друга права из радног односа, у складу са законом, општим актом и уговором о раду.

Међутим, уговор о стручном оспособљавању и усавршавању послодавац може да закључи и без заснивања радног односа. Послодавац може особи да обезбеди новчану накнаду и друга права, у складу са законом, општим актом или уговором о стручном оспособљавању и усавршавању, али се та новчана накнада не сматра зарадом. Такође, послодавац нема обавезу да након приправничког стажа или стручног оспособљавања задржи лице у радном односу.

У Министарству здравља кажу да немају податке о томе колико младих лекара стажира у нашој земљи и истичу да неки од њих за свој приправнички стаж добијају новчану накнаду, а неки не – у зависности од (буџета) здравствене установе у којој обављају своју стручну праксу.

Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије, процењује да у Србији има око 2.500 адвокатских приправника, од којих 1.500 њих своју стручну праксу обавља у престоници. Он подсећа да адвокатски приправници по закону морају да обаве две године стручне праксе – у суду, тужилаштву или адвокатској канцеларији, с тим што је у суду и тужилаштву њима дозвољено да волонтирају и да им се то рачуна као радни стаж. Иако у адвокатским канцеларијама постоје приправници који су потписали уговор о раду са својим послодавцем на одређено време, скоро 80 одсто приправника има статус волонтера и није плаћено за свој рад или за свој радни ангажман добија симболичну накнаду. Због чега је то тако? Уместо теоретског одговора на ово питање, Драгољуб Ђорђевић каже да он у својој адвокатској канцеларији има запослена четири млада адвокатска приправника за које плаћа порез у износу од 60.000 динара. „Мој колега има приправнике волонтере и он плаћа порез држави у износу од 20.000 динара. И ко је ту паметнији?”, поставља реторичко питање наш саговорник.

Горан Радисављевић, генерални секретар Кровне организације младих Србије, каже да је стажирање идеалан начин да особа факултетско знање употреби у пракси, али истовремено представља и згодан терен за злоупотребе – када се младој особи не дозвољава да се обучава оним вештинама које је учила на факултету, већ јој се даје „статус” помоћног радника који обавља све споредне послове у фирми.

„Када је реч о волонтирању на послу, Закон о раду је дефинисао „правила игре” између послодавца и волонтера, односно предвидео је да се склапа „уговор о волонтирању” који волонтера штити од злоупотреба на послу”, истиче Радисављевић.

Он констатује да је највећа практична вредност стажирања то што већина послодаваца у својим огласима за посао тражи особу са радним искуством, а за многе младе особе волонтирање у некој фирми представља једини начин да стекну то искуство и да буду конкурентни на берзи рада.

Весна Фабиан, руководилац Центра за додатно образовање и обуку у Националној служби за запошљавање, каже да ова служба нема одговор на питање – колико има стажиста у нашој земљи, али додаје да је кроз програм „Прва шанса” у току 2009. године ангажовано укупно 17.150 особа, а у току претходне године – 10.500 особа.

„Програм „Прва шанса” подразумева стручну праксу код послодавца у трајању од три месеца након чега преко 85 одсто особа заснива радни однос код послодавца на годину дана. Послодавац има обавезу да лице задржи још 12 месеци у радном односу. С обзиром на то да је овај програм приправништва тек 2010. године тек ушао у фазу уговорне обавезе, за сада немамо податке колико је послодаваца задржало младе особе и након истека целог програма”, истиче наша саговорница.

----------------------------------------------

Стручна пракса без заснивања радног односа

С обзиром на то да су одређене професије, између осталих и просвета, здравство, правосуђе и социјална заштита, законом предвидели обавезност обављања приправничког стажа и полагања струковног испита, Национална служба за запошљавање је ове године покренула нов програм стручне праксе за младе до 30 година старости који предвиђа обављање стручне праксе у циљу оспособљавања лица за самосталан рад у струци, али – без заснивања радног односа. „У овај програм до данас су укључене 4.933 особе које уз стицање знања добијају и новчану подршку, која на месечном нивоу износи 10.000 динара за особе са средњом, 12.000 динара за лица са вишом и 14.000 динара за особе са високом стручном спремом. По истеку периода стручног оспособљавања, Национална служба сноси трошкове полагања стручног испита у висини једномесечне новчане помоћи”, објашњава Весна Фабиан.