Кљове мамута, кутњак носорога, скелет делфина, на хиљаде примерака шкољки, пужева и других бескичмењака, инсекти којима се не зна број, вредни биолошки и геолошки експонати међу којима су метеорити али и минерали из Трепче, као и чувени јадарит, збијени на полицама малих запечаћених просторија у центру Београда, далеко су од погледа оних којима је и намењено ово природно благо – грађана Србије. Депои и собе зграде у Његошевој улици, где се налази Природњачки музеј, претесни су за милион и по вредних експоната, прикупљаних од 1895. године, када је ова установа основана. Збирке различитих примерака повремено се могу видети у једином изложбеном простору музеја смештеном на Калемегдану који, како каже Славко Спасић, директор Природњачког музеја, има само сто квадратних метара и у њега може да стане – четрдесетак експоната.

– Збирки је много, чувамо их и штитимо од пропадања, али највећа штета је што посетиоци не могу да их виде, јер немамо довољно простора за њихово излагање. За 116 година постојања музеја покушавало се пуно пута да се обезбеди простор – зграда за музеј у којој би биле и сталне изложбе са већином експоната које имамо, али на крају то није урађено – објашњава директор Природњачког музеја.

У просторијама ове установе, једине у Србији у којој се чува природно биолошко и геолошко благо земље, налазе се експонати од периода леденог доба па све до данашњих дана, са територије наше државе, али и са свих других континената.

– Смештени су у депоима у подруму и запечаћеним собама у близини канцеларија запослених у музеју. Водимо рачуна да буду максимално заштићени, због тога се све природњачке збирке састављене од биолошког материјала једном годишње третирају хемикалијама и чувају се у посебним условима. Највећу опасност за њих представљају микроорганизми, па се зато нарочито води брига о експонатима који се користе за изложбе – пре него што се врате на полице, обавезно пролазетретман у комори за дезинсекцију – каже Спасић.

Геолошке збирке највише угрожава влага, зато је у депоима у подруму зграде направљен сушионик, а ту су и уређаји који контролишу влажност ваздуха и температуру.

– Надлежни знају наш проблем, међутим, до сада није пронађено решење за њега. Једна од могућности је подстицај компанија на друштвено одговорно понашање и одвајање одређених средстава у намене попут ове – за обезбеђивање простора где би се излагало национално благо – објашњава Спасић.

Природњачки музеј је у надлежности Министарства културе, информисања и информационог друштва, али у неким пројектима сарађује са Министарством животне средине, рударства и просторног планирања, а већина експоната предмет су научних истраживања, која улазе у ресор Министарства просвете и науке.

– Светски природњачки музеји су непрестано отворени за публику, али и за научнике, студенте, ђаке, који у њима уче, што код нас, због недостатка простора, није могуће. Иако припада Министарству културе, највећи садржаји и активности тог музеја су природа, животна средина и наука. Проблем се може решити добијањем неког објекта у Београду, али би у то требало да се укључе сви надлежни, као и град Београд, јер ова институција је једини Природњачки музеј у Србији – каже Ивица Радовић, државни секретар Министарства животне средине.

У Министарству културе, задуженом и за Природњачки музеј, потражили смо саговорника који би нам између осталог одговорио на питање како се може решити проблем недостатка простора ове установе. Уследио је одговор из кабинета министра културе који гласи: „Сан о адекватном смештају и презентацији Природњачког музеја траје 116 година. Министарство културе и министар лично моле дасе ова тема, у месецима када се интензивно трага за стварним решењем, не ремети (колико год добронамерним) медијским нагађањима.”

------------------------------------------------

Природњачки музеј

Основан 1895.

1930-тих привремено усељен у зграду у Његошевој улици

Од 1973. има изложбени простор на Калемегдану (Некадашњи Музеј лова и шумарства)

Данас има 42 запослена

-----------------------------------------------

Експонати

* Најстарији експонат – Ediakara fauna (окамењени отисци тела животиња које подсећају на медузе и црве), стар око 600 милиона година, из Аустралије

* Од 1895. године чувају се Минералоска збирка, Збирка кенозојских бескичмењака и Збирка крупних сисара

* Највећи експонат – бутна кост мамута

* Најмањи експонат–фораминифере, остракоде, пужеви, шкољке микроскопских величина од 0,4 до 1,5 милиметара

* Најтежи експонат – Димитровградски метеорит тежак око 100 килограма

--------------------------------------------------------

Путујуће изложбе

Годишње се у изложбеном простору на Калемегдану организују три-четири изложбе, а поред њих Природњачки музеј има и шест путујућих изложби које се представљају широм Србије.

– Ове године смо били у Новом Саду, Кикинди, Бајиној Башти, Врњачкој Бањи, Краљеву, Босилеграду, Сурдулици... У Краљеву изложбу риба јужног Јадрана за месец дана видело је пет хиљада људи, након тога изложба је премештена у Врњачку Бању, где је било 5.600 посетилаца – објашњава Славко Спасић.