Стратегија развоја образовања у Србији биће на јавној расправи тек после Нове године, а до тада креатори овог документа не желе да износе детаље у јавност, чуло се на јучерашњој седници Националног просветног савета.

Председница овог тела др Десанка Радуновић је открила да пројекат воде инжењер Власта Матејић и професор Иван Ивић и да у овом савету седе министар просвете и науке др Жарко Обрадовић, државни секретари, помоћници министра и председници НПС и савета за високо образовање, за науку и за средње стручно образовање и образовање одраслих.

По њеном објашњењу, будући да је реч само о „грубој верзији”, коју ће пре стављања на јавну расправу погледати и још неки домаћи и страни стручњаци, сугерисано је да није пожељно да се пласира у јавност. План је да текст буде објављен на сајту Министарства просвете око 10. јануара, после чега следи јавна расправа, а улазак у скупштинску процедуру после 31. марта.

Документ је подељен на неколико области – предшколско, основно образовање, опште, средње и уметничко образовање, средње стручно образовање, академске студије, струковне студије, образовање одраслих, образовање наставника, а по оцени др Радуновић, најмање је урађено у финансирању образовања.

У основном образовању нема много иновација, акценат је на васпитној функцији школе, а основни циљ у предшколском васпитању је повећање обухвата деце, нарочито из маргинализованих слојева. Ово више неће бити третирано као сервис за чување деце запослених родитеља, већ као припрема деце за будуће учење.

– У општем средњем образовању је остао доста конзервативан концепт, у гимназијама је задржана подела на природни и друштвени смер. Не видим зашто се будућој елити не би омогућило да флексибилно бирају програме? Инсистира се на стварању добре атмосфере у школи, али се не наводи како да се то постигне – рекла је професорка Радуновић.

По њеним речима, чињеница је да професори у гимназијама имају велику одговорност, али да се они најмање стручно усавршавају.

– Биће проблема и са матуром, не видим да је јасно разграничено ко, шта и за шта школује. Није јасно дефинисано ко може да настави академске студије. Средње стручне школе уписује две трећине деце, а од тог броја 60 одсто наставља даље школовање. Питање је да ли нама то треба, а чињеница је да опада квалитет бруцоша јер долазе из средњих стручних школа које не могу довољно квалитетно да школују и за тржиште рада и за студије – објашњава др Радуновић, иначе професорка Математичког факултета.

Када је реч о високом образовању, по мишљењу председнице НПС и даље се недовољно експлицитно тражи интеграција универзитета, што представља проблем за модернизацију и реализацију мултидисциплинарних садржаја.

– То је и један од проблема Болоње, нема флексибилности и даље су факултети врло поларизовани. Ево на мом факултету студент који је завршио наставнички модул има проблем да на статистици заврши мастер студије, а камоли да размишља о одласку на технику или економију – каже Радуновић и додаје да то и јесте био смисао Болоње – да „коцкице могу да се комбинују”.

Чланови Савета нису дали сагласност на иновиране програме за албанску и хрватску мањину за средње школе, а „зелено светло” су добили програми за бугарску, мађарску, румунску, русинску и словачку мањину.